Pretpostavke da krošnje tropskih šuma štite od uticaja klimatskih promena su neosnovane, kažu istraživači. Ključna uporišta za biodiverzitet su ugrožena jer temperature rastu u tropskim šumama, najraznovrsnijim kopnenim ekosistemima na svetu, otkriva nova studija.
Dugo se pretpostavljalo da će šumski podkrovlja i podloga — gde je direktna sunčeva svetlost smanjena — biti izolovani od najgorih uticaja klimatskih promena zaštitnim efektom šumske krošnje.
Nova studija, objavljena 3. juna u časopisu Nature Climate Change, koristila je model mikroklime za ispitivanje temperatura ispod krošnje prašume širom globalnih tropskih krajeva.
Ovo je pokazalo da je između 2005. i 2019. godine većina neporemećenih tropskih šuma u svetu doživela klimatske uslove barem delimično izvan opsega istorijskih uslova. Mnoge oblasti su prešle na skoro potpuno nove proseke temperature.
Sve do nedavno, temperature ispod krošnje u kišnim šumama su ostale relativno stabilne, što znači da je divlji život koji tamo živi evoluirao u uskom rasponu temperatura. Zbog toga je slabo prilagođen za rad sa temperaturama izvan ovog opsega.
Studija je otkrila izražene promene u klimatskim režimima u značajnom delu tropskih šuma, uključujući globalno važne nacionalne parkove, autohtone rezervate i velike delove ekološki nefragmentiranih područja.
Nedavne studije u uglavnom neporemećenim, ili primarnim ravničarskim tropskim šumama, otkrile su promene u sastavu vrsta i značajno smanjenje populacija životinja, insekata i biljaka. Ove promene se pripisuju temperaturama zagrevanja i u skladu su sa nalazima novog istraživanja.
„Tropske šume su istinski pokretači globalnog biodiverziteta, a složene mreže vrsta koje sadrže podupiru ogromne zalihe ugljenika koje pomažu u ublažavanju klimatskih promena. Ozbiljan rizik je da vrste više nisu u stanju da prežive u tropskim šumama kako se klimatske promene intenziviraju, dodatno pogoršavaju globalnu krizu izumiranja i degradiraju zalihe ugljenika u prašumama“, rekao je profesor Dejvid Edvards sa Odeljenja za nauke o biljkama Univerziteta u Kembridžu, koautor studije.
„Naša studija dovodi u pitanje preovlađujuću ideju da će krošnje tropskih šuma ublažiti uticaje klimatskih promena i pomaže nam da razumemo kako da efikasno damo prioritet očuvanju ovih ključnih oblasti biodiverziteta“, rekao je dr Aleksander Lis, čitalac biodiverziteta na Univerzitetu Mančester Metropoliten, studija koautor.
On je dodao: „Najvažnije je da se pozabave udaljenim, bogatstvom povezanim pokretačima krčenja šuma i degradacije i da se budućnost tih šuma koje deluju kao klimatska utočišta osigura pravnom zaštitom i osnaživanjem autohtonih zajednica.
„Bez obzira na osnovnu potrebu za globalnim smanjenjem emisije ugljenika, davanje prioriteta i zaštita refugija i obnova visoko ugroženih šuma je od vitalnog značaja za ublažavanje dalje štete po globalne tropske šumske ekosisteme.
„Tropske šume, dom mnogih svetskih visoko specijalizovanih vrsta, posebno su osetljive čak i na male promene klime“, rekla je dr Britani Tre, naučnica za zaštitu prirode Kraljevskog društva za zaštitu ptica i vodeći autor studije.
Ona je dodala: „Naše istraživanje pokazuje da klimatske promene već utiču na ogromna područja netaknute tropske šume na globalnom nivou. Da bi se vrstama pružila najbolja prilika da se prilagode ovim promenama, ove šume moraju biti zaštićene od dodatnih pretnji izazvanih ljudima.
„Svetske kišne šume su neverovatni rezervoari biodiverziteta, u kojima se nalaze vrste koje žive u mikrookruženjima u kojima su klimatski uslovi generalno stabilni. Stoga su posebno osetljive na sve promene izazvane klimatskim promenama. Od vitalnog je značaja da preduzmemo mere da zaštitimo ove ekosisteme od ljudskih pritisaka“, rekao je Ilja Meklin, profesor biologije globalnih promena na Univerzitetu Ekseter i viši autor studije.
