Godinama se balkanski ris borio da preživi jer je krčenje šuma uništilo njegovo stanište, a krivolovci su gađali neuhvatljivu planinsku mačku zajedno sa životinjama na koje se oslanja za hranu.
Ali sada su naučnici otkrili još jednog snažnog neprijatelja koji će verovatno povećati pritisak na ugrožene vrste — divlje pse.
Divlji psi su dug, ali rastući problem širom Balkana, sa velikim čoporima koji izazivaju strah od javnog zdravlja u gradovima i nanose štetu stoci u ruralnim zajednicama.
Problem je posebno akutan u Severnoj Makedoniji, gde se veruje da samo u glavnom gradu Skoplju živi oko 6.000 divljih pasa. Ne postoje zvanični podaci o broju divljih pasa širom zemlje.
Stalni problem se uvlači u višegodišnju bitku za očuvanje za spas balkanskog risa, koji se smatra jednom od najugroženijih životinja u regionu.
Stručnjaci procenjuju da je u njihovom staništu, koje pokriva planinske delove Albanije, Kosova i Severne Makedonije, ostalo oko 40 ovih usamljenih mačaka.
„Shvatili smo da postoji još jedan predator, koji takoreći nije tipičan ni prirodan. A to su divlji psi“, rekao je Dime Melovski iz Makedonskog ekološkog društva koje prati risove u Nacionalnom parku Mavrovo od 2006. godine.
„Oni su još jedan predator sa kojim se ris mora takmičiti“, rekao je 42-godišnji ekolog za AFP.
Melovski je, zajedno sa mrežom drugih ustanova za očuvanje prirode, volonteri, lovci i rendžeri budno pratili šume tokom godina, delom zahvaljujući korišćenju kamera za praćenje.
Pre otprilike četiri godine, grupa je počela da primećuje obrazac koji se pojavljuje.
Divlji psi su konzumirali velike količine populacije jelena u staništu risa koje čine otprilike 70 odsto ishrane mačaka.
Stručnjaci priznaju da je obim problema još uvek maglovit, sa ograničenim resursima koji im omogućavaju samo da pregledaju uske pojaseve teritorije.
Aktivisti za prava životinja kažu da se problemi vezani za pse lutalice već dugo javljaju u Severnoj Makedoniji i na Balkanu uopšte, zbog hroničnog zanemarivanja od strane vlada, kao i postupaka neodgovornih vlasnika kućnih ljubimaca.
„Izvor su neodgovorni građani—domaćinstva koja „proizvode“ pse, napuštaju pse, posebno u ruralnim sredinama gde psi slobodno lutaju“, rekla je Radmila Peševska, direktorka Laika—centra za zaštitu životinja u Skoplju.
Laika je jedna od nekolicine organizacija posvećenih upravljanju populacijom lutalica kroz svoj program „uhvati, sterilizuj, vakciniši, vrati“.
Dok Laika priznaje da je ostvarila ograničen napredak, Peševska kaže da će samo uz efektivnu podršku vlade biti moguće rešiti ovo pitanje.
„Država mora da uskoči sa merama“, rekla je Peševska za AFP.
Aktivisti za životinje u Severnoj Makedoniji godinama lobiraju kod zvaničnika za usvajanje zakona koji će uvesti obaveznu sterilizaciju svih kućnih ljubimaca.
Suočeni sa neaktivnošću vlade, aktivisti su zauzeli parcijalni pristup—uključujući smeštaj za 5.000 lutalica u oblasti Skoplja poslednjih godina.
„Pokušavamo da nađemo dom za deo njih… ali nažalost neki od njih završe u ruralnim, planinskim predelima gde nastavljaju da žive kao divlje životinje“, rekla je Emilija Gogova, 42-godišnjakinja za zaštitu prava životinja. aktivista sa sedištem u Skoplju.
Stručnjaci kažu da je rastuća populacija lutalica dovela do bezbroj problema, uključujući sposobnost pasa da se pare sa vukovima – stvarajući hibride koji prete da razvode populaciju vukova.
Svi ovi problemi se pogoršavaju, tvrde stručnjaci, stavljajući još veći pritisak na ugrožene vrste poput risa.
„Svaka pretnja kritično ugroženoj životinji, kao što je ris, mora da se reši“, rekao je Melovski za AFP.
„Zato što svaka pretnja vodi ka nižoj mogućnosti za opstanak ove životinje.“
