Dok afrička svinjska kuga vreba najveću populaciju stoke u EU, istraživači imaju za cilj da primene vakcinu kako bi zaustavili širenje bolesti i zaštitili milione životinja.
Sudbina miliona svinja u Evropi mogla bi da se reši ove zime u mađarskoj šumi. Tamo istraživači iz EU planiraju da testiraju vakcinu protiv afričke svinjske kuge na divljoj svinji.
Afrička svinjska kuga ili AKS je virusna bolest koja ugrožava divlje i domaće svinje širom Evrope. Bez vakcina ili lekova za ASF, epidemije obično ubijaju zaražene svinje i često podstiču ciljana klanja domaćih stada kako bi se sprečilo širenje bolesti na druge farme.
U mađarskim šumama koje tek treba da budu odabrane, istraživači nameravaju da polože zalogaje mamaca sa eksperimentalnom ASF vakcinom. Cilj je imunizacija oko 300 divljih svinja.
„Najveći problem u Evropi trenutno su zaražene divlje svinje“, rekao je Hose Manuel Sančez-Vizkaino, profesor zdravlja životinja na Univerzitetu Complutense u Madridu u Španiji. „Ako smanjimo bolest kod divljih svinja, verovatno nećemo morati da vakcinišemo domaće svinje.
Sanchez-Vizcaino vodi istraživački projekat pod nazivom VACDIVA koji je proizveo eksperimentalnu vakcinu protiv ASF-a. To predstavlja oko 90% ukupne cene projekta, koji se produžava do jula 2024. od prvobitnog datuma završetka ovog meseca.
Iako je AKS bezopasna za ljude, dovodi u opasnost evropsku industriju svinja vrednu više milijardi evra. EU ima oko 130 miliona svinja – svoju najveću kategoriju stoke – sa najvećim brojem stanovnika u Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj i Holandiji.
AKS se može širiti preko divljih svinja, ljudi ili čak suvomesnatih proizvoda. To je zato što može da preživi na odeći, čizmama i točkovima, kao i u proizvodima od svinjetine kao što su šunka i kobasice koje ljudi odbace, a onda ih pojedu veprovi.
Bolest se širi na zapad u Evropi, a prvi slučajevi na farmama svinja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj otkriveni su u junu 2023. Zahvaćene zemlje su i Bugarska, Češka, Njemačka, Grčka, Italija, Letonija, Poljska i Rumunija.
Pored toga što predstavlja smrtonosnu pretnju za svinje, AKS je ekonomska pretnja za proizvođače svinjskog mesa u EU. Smrt životinja smanjuje vrednost poslovanja, a epidemije uključuju skupa ograničenja, uključujući trgovinu.
„Područja pogođena AKS-om trpe značajne finansijske gubitke“, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane u maju 2023.
EU je vodeći svetski izvoznik svinjskog mesa i drugi najveći proizvođač — posle Kine — svinjskog mesa.
Kina je morala da ukloni više od milion svinja od avgusta 2018. u pokušaju da zaustavi širenje AKS.
Eksperimentalna vakcina VACDIVA, međunarodne saradnje koja uključuje laboratorije u Evropi, Africi i Kini, pojavila se nakon testiranja u istraživačkom objektu u Madridu.
Divlje svinje koje su tamo držane hranjene su vakcinom i pokazalo se da su zaštićene od AKS.
Mađarsko ispitivanje će omogućiti testiranje divljih svinja i identifikovanje koliko ih je konzumiralo mamac za vakcinu. Bez takvog uvida, istraživači ne bi bili svesni kako napreduje kampanja vakcinacije.
Nadamo se da će vakcina biti široko dostupna krajem 2024. ili 2025. godine.
Put do ove tačke bio je daleko od direktnog, sa prethodnim istraživačkim delom napora da se napravi napredak.
Naučnici odavno znaju da bi samo živi virus mogao da deluje kao vakcina protiv AKS. Ali kada je oslabljen virus korišćen za vakcinaciju svinja u Španiji i Portugalu 1960-ih, životinje su ponekad postale ekstremno bolesne. Zasluge: Horizont: The EU Research & Innovation Magazine
To je bilo zato što se virus menja oblikom kako se razmnožava kod životinja, ponekad postaje slabiji, a ponekad sve jači.
Deo priče je da ASF izaziva veoma veliki DNK virus — sa 180 gena — u poređenju sa, recimo, 10 u virusu COVID-19. Ovo omogućava AKS-u da poprimi nove izglede kod životinja.
„Dugo vreme nismo ni tražili vakcinu jer smo znali probleme koje loša vakcina može da izazove kod životinja“, rekao je Sančez-Vizkaino.
Onda se nešto dogodilo. U poslednjoj deceniji, napredak u genetici dao je naučnicima daleko bolji uvid u virus i sredstva za podešavanje njegovog genoma.
Istraživači su koristili nove alate za uređivanje gena kako bi smanjili virusnu DNK dok nisu ostale samo gole kosti. Stvorili su virus koji je bio ljuska samog sebe, sa šačicom gena izabranih imunološki da bodu svinje dovoljno da im daju imunitet.
To je vakcina koja će se naći u planiranom ispitivanju u Mađarskoj. Ista vakcina u manjim dozama bi trebalo da deluje i za farmske svinje ako se ukaže potreba.
„Divlje svinje su otpornije na afričku svinjsku kugu, tako da možemo koristiti veće doze vakcine za njih“, rekao je Sančez-Viskaino.
Dok se širio Evropom 2023. godine, AKS je do sada ostao van zemalja kao što su Francuska, Španija ili Portugal.
Ali bila bi potrebna samo osoba koja se iskrcava sa broda u bilo kojoj od tih nacija da baci kontaminirani sendvič sa šunkom da bi ga vepar pojeo i zarazio se.
„Ne postoji tvrđava Evropa kada su bolesti životinja u pitanju“, rekao je dr Ludek Broz, šef odeljenja za ekološku antropologiju Instituta za etnologiju Češke akademije nauka u Pragu.
„I teško je razumeti širenje ove bolesti bez uzimanja u obzir ljudi.
Broz proučava AČS i njenu ukrštanje sa lovcima i veterinarima u okviru drugog projekta. Pod nazivom BOAR, istraživačka inicijativa traje pet godina do juna 2025.
Poslednji dolazak AKS u Evropu dogodio se 2007. godine u Gruziji kada je otpadna hrana sa broda davana svinjama u dvorištu u luci Poti. Virus se zatim proširio u Rusiju i na zapad, stigavši u EU 2014. na granici Litvanije sa Belorusijom.
Sama bolest postoji milenijumima u Africi, među vrednim ljudima, obično bez izazivanja simptoma. Prvi put je identifikovan u Keniji 1920-ih kada je razboleo svinje sa farme koje su evropski doseljenici doneli sa sobom.
„Priča o afričkoj svinjskoj kugi je kolonijalna priča“, rekao je Broz.
Između ostalog, fokusira se na stavove prema bolesti uglavnom među lovcima i veterinarskim vlastima.
Kada je Broz otputovao u Ukrajinu ranije 2023. godine, primetio je da je na granici sa Slovačkom većina provera bila za ilegalnu hranu. Veterinari su takođe regrutovali lovce da pomognu u zaustavljanju bolesti.
Često lovci imaju zadatak da sakupljaju leševe divljih svinja jer oni mogu biti izvor virusa za žive svinje. Ovo je bilo pitanje oko kojeg se istraživači do nedavno nisu slagali.
„Ako u šumi ostavite leš svinje i jelena, divlja svinja će pojesti samo jelena“, rekao je Broz. „Ali posle otprilike dva meseca, u određenom stanju raspadanja, divlja svinja će početi da jede leš svinja.“
Ovo je veliki izazov jer virus AKS može da preživi u leševima najmanje mnogo meseci.
Broza zanimaju i stavovi javnosti prema vakcini protiv AKS, posebno u svetlu tvrdnji nekih segmenata zapadnog društva tokom pandemije COVID-19 o dovođenju u pitanje efikasnosti i bezbednosti takve zdravstvene mere za ljude.
On se nada da BOAR može dati uvid u stavove ljudi i doprineti zaustavljanju destruktivnog divljanja AKS-a Evropom.
