Uobičajena mudrost sugeriše da je suštinska razlika između samoće i usamljenosti izbor. Dok osoba koja ceni samoću može izabrati da uživa u mirnoj noći ili samostalnom putovanju u inostranstvo, usamljena osoba se može osećati odvojeno od drugih ljudi čak i u prepunoj prostoriji. Novo istraživanje objavljeno u Psichological Science podržava ovu ideju, sugerirajući da usamljeni ljudi mogu drugačije razmišljati bez obzira na veličinu svojih društvenih mreža.
„Otkrili smo da su usamljene osobe izuzetno različite od svojih vršnjaka na način na koji obrađuju svet oko sebe… čak i kada se uzme u obzir broj prijatelja koje imaju“, rekla je glavna autorka Elisa C. Baek (Univerzitet Južne Kalifornije) u intervjuu. Njena studija je pokazala da se neuronski odgovori usamljenih pojedinaca razlikuju od onih drugih ljudi, što sugeriše da „gledanje sveta drugačije od onih oko sebe može biti faktor rizika za usamljenost, čak i ako se redovno družite sa njima“.
Baek i kolege Rian Hion, Karina Lopez, Meng Du, Mason A. Porter i Carolin Parkinson (Univerzitet Kalifornije, Los Anđeles [UCLA]) došli su do ovog zaključka upoređujući funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) 63 skeniranja prva godine studenti univerziteta.
Tokom svakog 90-minutnog skeniranja, učesnici su pogledali 14 zanimljivih video klipova istim redosledom. Nakon skeniranja, oni su sami prijavili svoja osećanja društvene povezanosti koristeći UCLA skalu usamljenosti. Ranije tokom akademske godine, svaki učesnik je takođe popunio anketu na društvenim mrežama u kojoj je zatraženo da navede imena svake osobe sa kojom su učili, jeli obroke ili se na drugi način družili tokom prvih nekoliko meseci kao studenti.
Da bi analizirali ove podatke, Baek i kolege su podelili učesnike u dve grupe: „usamljenu“ grupu sa učesnicima koji su postigli više od medijane na skali usamljenosti i neusamljenu grupu sa učesnicima koji su postigli rezultate ispod medijane.
Kada su istraživači uporedili skeniranje ovih učesnika, otkrili su da je aktivnost mozga usamljenih učesnika bila veoma različita od one kod neusamljenih učesnika i drugih usamljenih učesnika. Poređenja radi, aktivnost mozga neusamljenih učesnika bila je slična onoj kod drugih neusamljenih učesnika. Ovo je posebno tačno u mreži sa podrazumevanim režimom, u kojoj se čini da je zajednička aktivnost mozga povezana sa tumačenjem narativa i prijateljstava na sličan način, kao i u oblastima mozga za obradu nagrada, napisali su istraživači. Ovi nalazi su ostali značajni čak i kada su istraživači kontrolisali demografske karakteristike i veličinu društvenih mreža učesnika.
„Usamljeni ljudi obrađuju svet na idiosinkratičan način, što može doprineti smanjenom osećaju razumevanja koji često prati usamljenost“, objasnili su istraživači.
Međutim, potrebno je dodatno istraživanje kako bi se utvrdio osnovni uzrok ovih rezultata, rekao je Baek.
„Jedna mogućnost je da usamljeni pojedinci ne nalaze vrednost u istim aspektima situacija ili scena kao njihovi vršnjaci“, napisali su Baek i kolege. „Ovo može rezultirati pojačanom povratnom spregom u kojoj usamljene osobe sebe doživljavaju kao različite od svojih vršnjaka, što zauzvrat može dovesti do daljih izazova u postizanju društvene veze.
Druga mogućnost je da bi sama usamljenost mogla navesti ljude da drugačije obrađuju informacije, dodali su istraživači.
U oba slučaja, učenje više o tome kako usamljeni ljudi misle i kako promovisati zajedničko razumevanje, moglo bi pomoći u identifikaciji novih puteva za smanjenje usamljenosti, rekla je Baek.
