Doživljavanje diskriminacije može povećati šanse za umiranje, posebno od kardiovaskularnih uzroka, prema novoj studiji koja je pratila učesnike skoro dve decenije.
Prethodne studije su otkrile veze između diskriminacije i stanja kao što su bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Za novu studiju, objavljenu u sredu u časopisu American Heart Association Circulation: Cardiovascular Kualiti and Outcomes, istraživači su želeli da prodre dublje u odnos između diskriminacije i mortaliteta kako bi otkrili na koga ona najviše utiče.
Studija je uključila 1.633 crnaca, 1.403 latinoamerička i 2.473 belaca uzrasta od 45 do 84 godine bez prethodne istorije kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja su obavljena u Njujorku, Los Anđelesu, Čikagu, Baltimoru, Sent Polu, Minesoti i okrugu Forsith, Severna Karolina. Istraživači su ispitali učesnike šest puta između 2000. i 2018.
Učesnici su odgovarali na pitanja o nepravednom tretmanu u bilo kom trenutku svog života u šest glavnih oblasti, kao što je uskraćeno unapređenje ili sprečeno useljenje u komšiluk. Druga pitanja su se odnosila na iskustva diskriminacije u svakodnevnom životu, kao što je tretman sa manje ljubaznosti ili nedostatak inteligencije.
Doživotna diskriminacija bila je mnogo češća među crnim učesnicima, sa 61% u poređenju sa 39% među latinoameričkim učesnicima i 37% među belim učesnicima.
Nakon prilagođavanja starosti, rase, prihoda, visokog krvnog pritiska, dijabetesa i drugih faktora, studija je otkrila da je svako povećanje od jednog poena u životnoj diskriminaciji povezano sa 6% porastom smrtnosti od svih uzroka i 15% povećanjem koronarnog srca. bolesti, moždani udar i druge smrti povezane sa kardiovaskularnim bolestima. Kada su istraživači raščlanili podatke o doživotnoj diskriminaciji prema rasi i etničkoj pripadnosti, otkrili su da je porast kardiovaskularnih smrtnih slučajeva najveći i dostigao statistički značaj samo za crne učesnike, koji su imali 18% povećan rizik.
Vaine Lavrence, vodeći autor studije i istraživač na Nacionalnom institutu za rak, rekao je da, iako je očekivao da će vidjeti ukupnu višu stopu smrtnosti za osobe koje doživljavaju diskriminaciju, nije očekivao da će ona biti „toliko veća za kardiovaskularne smrtnost“.
Efekat svakodnevne diskriminacije na rizik od kardiovaskularnog mortaliteta dostigao je statistički značaj samo među belim učesnicima, koji su imali povećan rizik od 51%. Istraživači su rekli da ovo može odražavati bele učesnike sa nižim socio-ekonomskim statusom ili koji pripadaju etničkim grupama koje imaju istorijske predrasude, kao što su Jevreji.
Razlažući rezultate po polu, studija je otkrila da muškarci koji su prijavili svakodnevnu diskriminaciju imaju nešto veću stopu kardiovaskularne smrtnosti od žena, rekao je Lorens. Iako istraživači nisu istraživali razloge za rodne razlike, „prethodne studije sugerišu da su žene bolje od muškaraca u pronalaženju i korišćenju društvene podrške i drugih načina da se izbore sa diskriminacijom“, rekao je on.
Lorens je pozvao medicinske stručnjake i kreatore politike da budu proaktivniji u „skriningu pacijenata na psihosocijalne stresore, obezbeđujući resurse koji bi mogli da ublaže njihove štetne posledice po zdravlje i pronalazeći nove politike i intervencije za okončanje diskriminacije“.
Takođe je pozvao na buduće studije koje će istražiti koji oblici diskriminacije imaju najveći uticaj na zdravlje i najbolje metode za „sprečavanje štetnih zdravstvenih efekata diskriminacije“.
Lorens bi takođe želeo da vidi dalja istraživanja o tome kako rasni sastav naselja utiče na to kako se ljudi nose sa diskriminacijom. Iako je studija razmatrala efekat stambene segregacije, nije pronašla dovoljno podataka da bi se izvukli zaključci, rekao je on.
Takođe postoji potreba za istraživanjem o tome kako diskriminacija utiče na zdravlje azijskih Amerikanaca, rekao je on.
Dr Karol Vatson, koja nije bila uključena u istraživanje, rekla je da je studija ograničena svojom opservacijskom strukturom i subjektivnom prirodom diskriminacije.
Ipak, ona ga je pohvalila kao „važnu studiju koja pokušava da otkrije povezanost između iskustava diskriminacije i smrtnosti“.
Votson, kardiolog i profesor medicine na Medicinskom fakultetu David Geffen na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, rekao je da lekari moraju da uračunaju diskriminaciju „u naše procene rizika“ i ohrabre pacijente da traže socijalnu podršku.
Ona je pozvala na buduće studije o tome kako socijalna podrška, svesnost i psihološke intervencije mogu poboljšati rezultate.
„Diskriminaciju je očigledno teško modifikovati“, rekla je ona, „ali pacijenti mogu pokušati da modifikuju svoje reakcije na iskustva diskriminacije“.
