Paleontolozi se slažu da je masivni udar asteroida izazvao kraj dinosaurusa, ali debata je opstala oko ukupnog stanja gmizavaca u vreme sudbonosnog sudara.
Da li su ne-ptičji dinosaurusi već bili u opadanju, a asteroid je samo ubrzao njihovo kretanje ka izumiranju?
Ili su uspevali u kasnoj kredi, samo da bi ih ugasila svemirska stena koja nije na vreme?
Nedavna studija koju je vodio Univerzitet u Edinburgu pruža nove dokaze da su dinosaurusi bili jaki u vreme njihove iznenadne smrti. Pročešljavajući fosilne zapise da bi rekonstruisali mrežu ishrane milenijuma pre i posle udara asteroida, istraživači su takođe bacili novo svetlo na to kako su neki sisari i ptice preživeli katastrofu koja je okončala 165 miliona godina života dinosaurusa.
„Ovo je veoma zanimljiva studija koja koristi pristup koji se često ne koristi u paleontologiji kičmenjaka“, rekao je paleontolog Luis Čiape, direktor Instituta za dinosauruse u Prirodnjačkom muzeju okruga Los Anđeles, koji nije bio uključen u istraživanje. „Rezultati su solidni.
Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Science Advances, pregledala je više od 1.600 fosilnih primeraka koji datiraju od 18 miliona godina pre udara asteroida – poslednjih godina perioda krede – do prvih 4 miliona godina paleogenskog perioda, koji je počeo dana kada je stena široka 7,5 milja udarila u današnje meksičko poluostrvo Jukatan.
Fosili su predstavljali gotovo sve vrste životinja koje su jele i koje su jele tokom tog perioda, od riba, daždevnjaka i žaba do krokodila, dinosaurusa i sisara.
Gledajući broj pronađenih ostataka, istraživači su zaključili da su dinosaurusi uživali stabilno, robusno mesto u ekološkoj mreži u vreme svoje smrti, bez nagoveštaja u fosilnim zapisima da su njihovi izvori hrane u opadanju, rekao je glavni autor Horhe Garsija. -Hiron, ekolog sa finskog univerziteta u Ouluu i španskog Univerziteta u Leonu.
Sa daleko manje sigurnosti u mreži hrane od svojih kolega dinosaurusa, sisari su proveli kasnu kredu pokušavajući da steknu malo, krzneno uporište u pejzažu kojim dominiraju džinovski gmizavci. Istraživači su otkrili široku raznolikost vrsta sisara, što sugeriše porodicu u procesu prilagođavanja svom svetu.
„To je neka vrsta kompromisa“, rekao je Garsija-Hiron. „Dinosaurusi su bili daleko stabilniji u svojoj ekologiji. Oni su, naravno, bili gospodari svog ekosistema. S druge strane, sisari su se diverzifikovali i počeli da kolonizuju različita staništa i različita okruženja.“
Kada je asteroid udario, ova fleksibilnost je možda bila spas za sisare.
Kedno-paleogensko izumiranje, ili događaj K/Pg, zbrisao je oko 75% vrsta na planeti u to vreme. Kada je došlo do udara, a naknadni požari i oblaci čestica zapržili su pejzaž i transformisali atmosferu, većina dinosaurusa nije mogla da se kopa pod zemljom, da odleti na bezbedniju teritoriju ili da se uroni u vodu da bi prebrodila najgore, kao što su preživele vrste.
„Udar asteroida je bio toliko veliki da nije bilo mesta na površini Zemlje koje je bilo zaista bezbedno“, napisao je autor Rajli Blek u knjizi „Poslednji dani dinosaurusa: Asteroid, izumiranje i početak našeg sveta „. „Kada je sam vazduh postao smrtonosan, bilo je malo toga što se moglo učiniti za zemaljski život.
Dinosaurusi su bili idealno prilagođeni pejzažima i klimi kasne krede. Kada je neviđeni, neočekivani događaj eliminisao taj svet preko noći, dinosaurusi su krenuli sa njim.
Dok novo istraživanje odgovara na pitanja o značajnom događaju u prošlosti planete, ono takođe može pomoći naučnicima da protumače njenu budućnost. Razumevanje pet događaja masovnog izumiranja u praistorijskom zapisu može nam pomoći da predvidimo načine na koje biljne i životinjske vrste mogu patiti i opadati kao rezultat klimatskih promena izazvanih ljudima.
Slatkovodne vrste, na primer, već brzo nestaju, rekao je Garsija-Hiron. „Ako smo u stanju da uočimo koji su to faktori odredili preživljavanje slatkovodne faune u prošlosti, možda bismo želeli da iskoristimo te informacije da predvidimo posledice gubitka slatkovodne biodiverziteta koji se dešavaju u naše vreme“, rekao je on.
