Mesecima nakon šumskih požara na tresetištu na Borneu, ponašanje i glasovi kritično ugroženih orangutana se menjaju, prema novoj studiji koju je vodio istraživač iz Kornel laboratorije za ornitologiju.
Ove naglašene promene omogućavaju procenu zdravlja divljih populacija praćenjem učestalosti i kvaliteta njihovih zvukova – alternativa opasnostima koje predstavlja pokušaj lično proučavanja životinja tokom šumskog požara. Studija je objavljena 13. juna u časopisu iScience.
„Životinje se manje kreću da bi sačuvale energiju“, rekla je glavna autorka Vendi Erb, postdoktorski saradnik Cornell Lab-a. „Orangutani takođe ne izgovaraju toliko mnogo i njihovi glasovi su slični ljudskom pušaču. Njihovi glasovi su dublji, hrapaviji i drhtaviji. Ove vokalne karakteristike su povezane sa upalom, stresom i bolešću – uključujući COVID-19 – kod ljudi i neljudskih životinja.”
Šumski požari postaju sve učestaliji i jači širom Indonezije, kao iu drugim delovima sveta, često povezani sa klimatskim promenama. U Indoneziji je pojava požara takođe usko povezana sa ciklusima El Ninja zagrevanja u Tihom okeanu. Ali za razliku od drugih vrsta šumskih požara, požari na tresetištu mogu da tinjaju pod zemljom nedeljama i proizvode izuzetno visoke emisije opasnih gasova i čestica.
Erb, u Centru za konzervaciju bioakustike K. Lisa Jang u Cornell Lab, radio je sa timom iz programa za istraživanje orangutana Tuanan na prikupljanju podataka o odraslim muškim orangutanima na Borneu. Tokom sezone požara, u regionu su bile najveće koncentracije čestica, sa prosečnim dnevnim koncentracijama koje su porasle skoro 12 puta više od količine koju je Agencija za zaštitu životne sredine SAD klasifikovala kao opasnu po ljudsko zdravlje.
Kritično ugroženi orangutani su dobro poznati kao „vrste indikatora“ jer njihovo zdravlje i ponašanje odražavaju kvalitet njihovog okruženja. Sve češće i duže izlaganje toksičnom dimu moglo bi imati teške posledice po orangutane i druge životinje.
Ovo istraživanje naglašava hitnu potrebu da se razumeju dugoročni i indirektni uticaji požara na tresetištu u Indoneziji, osim neposrednog gubitka šuma i njihovih stanovnika.
„Otkrivanjem veza između akustičkih, bihevioralnih i energetskih promena kod orangutana, ovo istraživanje može pomoći naučnicima i menadžerima divljih životinja da bezbedno prate zdravlje ove kritično ugrožene vrste koristeći akustične metode“, rekao je Erb. „Vidim ogroman potencijal za pasivno akustično praćenje kako bi se produbilo naše razumevanje efekata dima od požara na populaciju divljih životinja širom sveta.“