Profesor Florei’s Anthoni Hannan, šef grupe za epigenetiku i neuralnu plastičnost, i ko-voditelj istraživanja za misiju mentalnog zdravlja, rekao je da rezultati studije objavljene u Brain Behavior and Immuniti ukazuju da vlakna iz ishrane mogu da odlože početak Hantingtonovih simptoma.
Trenutno ne postoji lek ili efikasan tretman za ovu razornu bolest, koja može da pogodi u cvetu života i uvek je fatalna.
„Hantingtonova bolest je iscrpljujući nasledni progresivni neurodegenerativni poremećaj uzrokovan neispravnim genom“, rekao je profesor Hannan, viši autor rada.
„Pacijenti doživljavaju pogoršanje motoričkih, kognitivnih i psihijatrijskih simptoma tokom mnogo godina. Bolest takođe izaziva gastrointestinalne simptome i poslednjih godina smo otkrili poremećaj u sastavu bakterijske populacije u crevima.“
Profesor Hanan, dr Karolina Gubert i njihov tim krenuli su da otkriju da li intervencije u ishrani mogu da smanje Hantingtonove simptome.
„Radeći sa pretkliničkim modelom, testirali smo uticaj visokog, srednjeg i nultog nivoa potrošnje dijetalnih vlakana“, rekao je profesor Hannan.
„Ono što smo otkrili je veoma uzbudljivo. Po prvi put smo pokazali da unos bogatih vlakana ne samo da poboljšava gastrointestinalnu funkciju, već i poboljšava kogniciju i ponašanje.“
Vodeći autor studije, Flori istraživač dr Karolina Gubert, rekla je da je studija pokazala da dijetalna vlakna mogu blagotvorno da moduliraju Hantingtonovu bolest, a to bi moglo da se desi preko ose mikrobiom-creva-mozak.
„Mikrobiom creva u našem Hantingtonovom modelu miša, koji nosi mutaciju gena ljudske bolesti, drugačije je reagovao na visok unos vlakana u poređenju sa ne-Hantingtonovim miševima. Ovo je u skladu sa našim prethodnim otkrićem da je mikrobiom creva izmenjen u Hantingtonovoj bolesti. “
Profesor Hanan je rekao da rezultati mogu imati implikacije i na druge poremećaje mozga koji pokazuju disfunkciju osovine creva i mozga, kao što su depresija i demencija, a dalja istraživanja će utvrditi da li je to slučaj.
Australijske smernice za ishranu su odličan vodič zasnovan na dokazima za unos hrane za optimalno zdravlje, rekao je on.
Florijev tim sada planira da sarađuje sa australijskim i međunarodnim kolegama na uspostavljanju kliničkog ispitivanja kako bi se testiralo da li je ishrana bogata vlaknima korisna za ljude.
