Tuvalu, mala ostrvska država u Tihom okeanu, suočava se s egzistencijalnom pretnjom zbog klimatskih promena, pa vlada radi na stvaranju „digitalnog blizanca“ cele nacije. Digitalni blizanci su virtuelne replike fizičkih entiteta, od molekula do infrastrukture i čitavih planeta. Ova tehnologija omogućava simulacije bez rizika pre stvarne primene, što je korisno u inženjeringu i održavanju, štedeći novac i podržavajući održivost.
Pored infrastrukture, moguće je kreirati i digitalne doppelgangere pojedinaca, koji služe za unapređenje sportskih performansi, personalizovanu zdravstvenu zaštitu i poboljšanje bezbednosti na radu. Iako je repliciranje ljudskih osobina složeno zbog naše promenljive prirode, digitalni modeli pomažu kliničarima u planiranju operacija, personalizaciji tretmana i izvođenju virtuelnih kliničkih ispitivanja.
U sportu, digitalni modeli sportista koriste se za optimizaciju treninga i smanjenje rizika od povreda, dok se na radnim mestima analizom pokreta i produktivnosti pomaže u prevenciji povreda. Ovi modeli koriste podatke sa senzora, pametne odeće i biometrijskih merenja, što omogućava dublje razumevanje uticaja fizičkih aktivnosti na telo.
Međutim, izgradnja digitalnih doppelgangera zahteva prikupljanje ličnih podataka, uključujući skeniranja, video snimke i podatke sa pametnih uređaja. Ovo otvara pitanja o privatnosti, pravima na podatke, etici i mogućnostima zloupotrebe, kao što su krađa identiteta i deepfake manipulacije.
Da bi se obezbedila sigurna budućnost sa ovom tehnologijom, neophodno je da vlade, programeri i korisnici ozbiljno razmotre pitanja saglasnosti, upravljanja podacima i zaštite od potencijalnih zloupotreba. Moć digitalnih blizanaca je velika, ali zahteva odgovoran pristup i jasno definisana pravila.
