Devet novih vrsta kopnenih puževa mesoždera pronađeno je u zabačenim šumama Papue Nove Gvineje, žarišta biodiverziteta. Nova studija opisuje vrste, koje su toliko male da bi svih devet moglo stati zajedno na američki nikal.
Oni predstavljaju retku priliku za proučavanje grupe koja na mnogim drugim mestima brzo nestaje. Širom sveta, mekušci čine više od 50% svih zabeleženih izumiranja od 1500. godine, a mnogi od njih su bili kopneni puževi sa pacifičkih ostrva.
Ostrvo Nova Gvineja zauzima manje od 1% Zemljine površine, ali sadrži otprilike 5% biodiverziteta planete i najveće netaknute prašume u Australaziji. Divlji život uspeva u ovom velikom delu neizgrađenog zemljišta, ali stare šume Papue Nove Gvineje su takođe veoma poželjne za drvoseče i verovatno će postati bojno polje za očuvanje u budućnosti.
„Ove nove vrste puževa pronađene su u oblastima koje još uvek imaju autohtonu vegetaciju i izgleda da im je dobro, ali bi lako mogle da budu ugrožene ako se stvari promene“, rekao je Džon Slapčinski, glavni autor rada i menadžer beskičmenjaka Muzeja Floride. zbirka zoologije.
Da bi došli do izolovanih šuma Papue Nove Gvineje, istraživači su morali da putuju peške preko strmih planina, ponekad koristeći oboreno drveće da pređu pukotine koje su bile duboke više od 100 stopa. Postoji nekoliko puteva u zemlji, što je istorijski predstavljalo izazov za naučnike zainteresovane za istraživanje regiona, ali je takođe štitilo domaće biljke i životinje od ljudskih uznemiravanja i uništavanja staništa.
Slapčinski je imao devet putovanja u Papuu Novu Gvineju između 2002. i 2012. godine, svaki put je ostao najmanje mesec dana da pročešlja zemlju i opalo lišće. Na kraju je sakupio više od 19.000 puževa sa preko 200 lokacija.
Samo 31% vrsta puževa koje je istraživao prethodno je dokumentovano, što je znak visokog biodiverziteta Papue Nove Gvineje i niskog nivoa uzorkovanja. Ali puževe je takođe izuzetno teško pronaći zbog njihove male veličine, izbirljivosti u pogledu njihovih staništa i ograničene distribucije. Skoro svi su ograničeni na jedno ostrvo ili planinu.
Novoimenovani puževi imaju čvrsto uvijene školjke u obliku frizbija u različitim nijansama braon i žutosmeđe boje, neke sa atraktivnim zlatnim ili smeđim plamenim trakama. Jedna od novih vrsta, Torresiropa paterivolans, dobila je ime po sličnosti sa letećim tanjirima (na latinskom „patera“ znači „tanjir“, a „volans“ znači „leteći“).
Svih devet vrsta imaju na raduli zube u obliku bodeža, što je karakteristično za puževe grabljivice. Samo ono što jedu, rekao je Slapčinski, je misterija jer puževi nisu jeli ništa pod posmatranjem. Ipak, oblik zuba, u kombinaciji sa činjenicom da su druge vrste u istoj porodici – Rhitididae – predatori, sugeriše da ovi novootkriveni puževi jedu meso.
Još uvek nema dovoljno podataka da bi se saznao status očuvanosti nove vrste, ali je obećavajući znak da njihovo stanište još uvek nije dramatično izmenjeno ljudskom aktivnošću.
Slapčinski je ovo uporedio sa Havajskim ostrvima, gde su domaći puževi u neposrednoj opasnosti od izumiranja. On radi sa timom u Bishop Museumu u Honoluluu koji sarađuje sa državnom i saveznom vladom na programima uzgoja u zatočeništvu za autohtone kolonije puževa, od kojih mnoge udomljuju poslednje pripadnike svoje vrste.
Oni takođe obezbeđuju autohtone puževe za ograđena područja, poznata kao izolacije, gde su predatori uklonjeni, a domaća šuma je ponovo zasađena. To su skupi programi koje Papua Nova Gvineja još uvek ima šansu da izbegne, rekao je Slapčinski, usporavanjem krčenja šuma i sprečavanjem unošenja turobnih predatora pre nego što to postane ozbiljniji problem.
Puževi su veoma osetljivi na poremećaje staništa jer ne mogu lako da putuju na velike udaljenosti i obično su prilagođeni samo okruženju u njihovoj neposrednoj blizini. „Kada su ova staništa ugrožena, puževi često nemaju sreće jer ne mogu nigde da odu“, rekao je Slapčinski.
Mnoga prošla otkrića novih vrsta puževa, posebno na pacifičkim ostrvima, došla su nakon što je bilo prekasno da ih se spase. Naučnici nisu znali da na Uskršnjem ostrvu, koje je pre nekoliko vekova bilo potpuno iskrčeno, žive mnogi puževi, sve dok nisu ispitali fosilne naslage. Ali vrste na ostrvu Nova Gvineja i dalje mogu da se spasu ako se sačuva šuma.
Novoimenovani puževi pružaju rijedak uvid u ekosistem koji je u velikoj mjeri ostao netaknut, a sigurno je još mnogo sličnih otkrića.
„Ne znamo sve što je tamo“, rekao je Slapčinski. „Većina ljudi možda ne shvata koliko je većina beskičmenjaka slabo poznata, iako su 95 do 99% svih životinja beskičmenjaci. Možete otići na neko mesto, pogledati okolo nekoliko meseci i pronaći razne stvari koje nisu nije ranije opisano.“
