Čak i u najboljim vremenima, usamljenost može doprineti psihološkim problemima – depresiji, anksioznosti – i fizičkim zdravstvenim problemima čiji se uticaj na smrtnost rangira sa pušenjem 10 i više cigareta dnevno. U najgorem slučaju, kao što je početak izolovane pandemije COVID-19, ta usamljenost i njeni nizvodni efekti mogu izazvati još veći danak.
Predloženo je više faktora koji će pomoći u zaštiti od potencijalne štete koju nanosi usamljenost. Među njima je i društvena povezanost: osećaj pripadnosti i bliskosti osobe sa njenom interpersonalnom mrežom i društvom u celini. Druga, koja se zove interpersonalna regulacija emocija, opisuje koliko često i koliko efikasno osoba koristi svoje društvene veze da pomogne u održavanju ili poboljšanju svog emocionalnog stanja.
Maital Neta iz Nebraske i student doktorskih studija Nik Harp pitali su se kako su ta dva faktora, odvojeno ili kombinovani, mogla da utiču na veličinu usamljenosti i njene efekte na početku COVID-19. Tako je dvojac sproveo studiju koja je uključivala 565 učesnika u tri vremenske tačke: proleće 2020., jesen 2020. i proleće 2021.
Učesnici su radili u anketama koje su procenjivale njihovu usamljenost, društvenu povezanost i regulaciju međuljudskih emocija, pri čemu su se potonji pitali o tome da dele pozitivna i negativna osećanja. Da bi procenili da li usamljenost zaista odgovara negativnosti, istraživači su takođe naveli učesnike da pogledaju dvosmislena lica, scene i reči, a zatim donesu brze presude o tome da li su stimulansi pozitivni ili negativni. (Netin raniji rad je pomogao da se metoda uspostavi kao validno, objektivnije sredstvo za merenje socijalno-emocionalnih pogleda ljudi.)
Kao što se očekivalo, učesnici koji su izražavali veća osećanja usamljenosti imali su tendenciju da negativnije tumače dvosmislene stimuluse, nagoveštavajući da bi negativnost mogla olakšati loše psihološke i fizičke ishode koji se pripisuju usamljenosti. Veza između usamljenosti i negativnosti bila je nešto slabija među onima koji su prijavili prosečnu i visoku društvenu povezanost uopšte. Ali to se još više smanjilo među učesnicima koji su rekli da redovno dele pozitivna (ali ne negativna) emocionalna iskustva sa prijateljima i porodicom – do te mere da usamljenost uopšte nije bila u korelaciji sa negativnim tumačenjima, čak ni u najranijoj fazi pandemije.
Buduća istraživanja bi mogla pomoći da se potvrdi da li je usamljenost zapravo pokretala povećanje negativnosti – a pozitivno deljenje je dovelo do smanjenja – što su Neta i Harp primetili u svojoj studiji. Ako je tako, intervencije koje podstiču razmenu pozitivnih emocionalnih iskustava mogle bi se pokazati efikasnijim od konvencionalnih pristupa kada je u pitanju suzbijanje negativnih strana usamljenosti, rekli su istraživači.
