Četiri decenije istraživanja proizvele su ogromnu bazu znanja o regulatornim T ćelijama, podskupu naših imunih ćelija. Uprkos tome, naučnici sa Univerziteta Purdue i Nacionalnog instituta za zdravlje identifikovali su 14 nedovoljno proučavanih T-reg proteina koji zaslužuju povećanu pažnju zbog molekularne uloge koju imaju u nastanku bolesti.
„Naša laboratorija proučava tačan molekularni mehanizam koji leži u osnovi autoimunosti, infekcije i raka“, rekao je Majid Kazemian, vanredni profesor biohemije na Poljoprivrednom fakultetu i računarstvu na Fakultetu nauke u Purdueu.
Prekomerno aktivan imuni sistem dovodi do autoimunih bolesti kao što su dijabetes tipa 1, multipla skleroza i reumatoidni artritis. A nedovoljno aktivan imuni sistem znači veću podložnost raku. „Ovo je ravnoteža koja postoji u nekim ćelijama. T-regovi održavaju tu ravnotežu“, rekao je on.
Kazemijan se pridružio Horheu Trujillo-Ochoa iz Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) i Behdadu (Ben) Afzaliinu u pregledu istraživanja o T-reg ćelijama u časopisu Nature Revievs Immunologi.
Kazemijan i Afzali su doprineli višestrukim publikacijama u tom delu rada, uključujući jednu o T-regovima i autoimunim bolestima 2018. i drugu o T-regovima i raku 2021. godine. Glavni autor Trujillo-Ochoa, postdoktorski saradnik NIH-a, specijalizovan je za regulatornu biologiju T-ćelija i proteine koji kontrolišu njihovu funkciju.
„Regulatorne T ćelije su samo mali procenat T ćelija koje imamo u našem telu, ali ne možete živeti bez njih“, rekao je Afzali, istraživač Stadtman-a na Nacionalnom institutu za dijabetes i bolesti probave i bubrega.
„Proučavanje procesa T ćelija na molekularnom nivou je ključno za razumevanje njihovih implikacija na ljudske bolesti“, rekao je Afzali. „Ako jedan od ovih procesa krene naopako, možete dobiti bolest specifičnu za organ. Razumevanje kako ove ćelije funkcionišu takođe vam daje priliku da intervenišete sa molekulima koji mogu da modifikuju neke od njihovih funkcija.“
Pregledni članak se fokusira na faktore transkripcije — proteine koji regulišu skupove gena, koji programiraju regulatorne ćelije da vrše određene radnje.
„U teoriji, možda ćete otkriti da su neki od ovih programa abnormalni kod pacijenata koji razviju bolesti“, rekao je Afzali. „Razumevanje ovih molekularnih mehanizama je važno za uspostavljanje te veze u bolestima.“ Na primer, ako virus isključi jedan od tih faktora transkripcije, rezultat može biti defekt u ćelijskom programu koji dovodi do odgovarajuće autoimune bolesti.
T-reg ćelije imaju posebne faktore transkripcije koji održavaju osnovnu funkciju prigušenja aktivnosti drugih imunih ćelija.
„Mogli bismo imati dodatne faktore transkripcije koji menjaju specifične funkcije“, rekao je Kazemijan. „Da bismo identifikovali koji faktori pokreću neke od T-regova ka određenim putevima, pomoći će nam da sprečimo autoimunost ili da pomognemo pacijentima sa rakom finim podešavanjem određenih T-regova. Šta se dešava sa njima da steknu određenu osobinu ili funkcionalnost?“
Svaka linija specijalizovanih ćelija mogla bi imati različitu funkciju u različitim organima i bolestima. „Na primer, pokazali smo da je specifični gen u T-regovima koji se zove TCF1 povezan sa ozbiljnošću bolesti kolorektalnog karcinoma“, rekao je Kazemian.
Afzali, M.D.-Ph.D., posebno je zainteresovan za ćelijsku terapiju koja uključuje uklanjanje regulatornih ćelija, njihovo menjanje izvan tela, a zatim njihovo vraćanje unutra.
„Regulatorne T ćelije kao oblik ćelijske terapije su samo jedan krak ovog neverovatnog polja“, rekao je Afzali. „To je cvetajuća oblast istraživanja, a mi učimo više o tome šta se može, a šta ne može učiniti.“
