Artritis je obično povezan sa starijim ljudima, ali i deca mogu patiti. Juvenilni idiopatski artritis (JIA) je najčešći tip artritisa kod dece. Pogađa oko 1 od 1.000 dece mlađe od 16 godina u Velikoj Britaniji (otprilike 15.000 dece) i izaziva bolove u zglobovima i upale u šakama, kolenima, gležnjevima, laktovima i zglobovima – iako može uticati i na druge delove tela.
Ne postoji lek za JIA. Bol se može kontrolisati kroz tretmane za ublažavanje simptoma, smanjenje bolova i otoka i sprečavanje oštećenja zglobova. Lekovi kao što su imunosupresivni metotreksat i biološki lek etanercept se široko koriste. Međutim, ovi tretmani mogu imati neželjene efekte, kao što je smanjenje sposobnosti za borbu protiv infekcije.
Fizička aktivnost je neophodna za decu sa juvenilnim idiopatskim artritisom, ali ponekad postoji zabrinutost da bi to moglo pogoršati njihove simptome. Ovo stanje može izazvati bol u zglobovima, ukočenost i slabe mišiće, što može sprečiti decu da budu aktivna. Ipak, čak i sa ovim izazovima, vežbanje je korisno za decu sa JIA.
JIA nije samo fizički problem. To utiče na društvene veze i buduću nezavisnost, zahtevajući više od medicinske nege. Tinejdžeri sa JIA se bore više od svojih vršnjaka, donoseći dodatne poteškoće u školi, izboru karijere, ostanku aktivnosti i društvenim razvojem.
Konkretno, studenti JIA imaju problema sa prisustvom i učešćem. Možda će morati da izbegavaju neke fizičke aktivnosti, koje mogu ostaviti osećaj izolacije i uticati na njihovo učenje.
Škole mogu da ih podrže sa prilagođenim programima koji zadovoljavaju njihove potrebe, pomažući im da se izbore sa svojom bolešću i da ostanu angažovani u školi. Ova podrška je od vitalnog značaja za njihov obrazovni uspeh i izglede za buduću karijeru, ali izostanak škole i aktivnosti i dalje može da ometa njihova postignuća.
Ako se tinejdžerske godine ne tretiraju dobro, to može uticati na njihov radni vek kasnije. Oni mogu često da izostaju sa posla, da se bore da se fokusiraju dok su na poslu ili da se suočavaju sa invaliditetom koji otežava rad.
JIA se vremenom menja, što takođe može otežati rad. Neki ljudi bi mogli da vide da se njihovi simptomi poboljšavaju i odlaze u remisiju, dok bi drugi mogli da se bave stalnim invaliditetom. Ova neizvesnost čini planiranje budućnosti i pronalaženje pravog posla još izazovnijim.
Stoga je od suštinske važnosti pomoći ovim mladim ljudima da se izbore sa svojom bolešću i podržati njihove mentalne i socijalne potrebe u ranoj fazi.
Jedna stvar koja može napraviti razliku je da im omogućite da učestvuju u fizičkoj aktivnosti. Nedostatak aktivnosti može dovesti do slabljenja kostiju i nižeg kvaliteta života, dok odgovarajuća vežba može pomoći da se dečje kosti ojačaju, izgrade mišići, poboljšaju njihovu sposobnost vežbanja i da se uopšte osećaju bolje. Stručnjaci sugerišu da deca sa JIA treba da pokušaju da budu aktivna 60 minuta dnevno na način koji odgovara njihovom zdravlju i simptomima.
JIA ne mora da sprečava bavljenje sportom, kao što su pokazali profesionalni golfer Kristi Mekferson i zvezda američkog fudbala Čarkandrik Vest koji su izgradili karijere kao elitni sportisti uprkos izazovima svog stanja.
Ipak, deca sa ovim stanjem često manje vežbaju od svojih vršnjaka, što ilustruje potrebu za jasnim, prilagođenim savetima o tome kako deca sa JIA mogu bezbedno da vežbaju. Ovaj savet bi trebalo da bude deo većeg plana koji uključuje njihov medicinski tretman i redovnu, odgovarajuću vežbu kako bi se poboljšalo njihovo zdravlje i izbegli budući problemi.
Problem je što niska svest o artritisu kod mladih ljudi može da ih spreči da dobiju podršku koja im je potrebna da napreduju. Stoga je ključno da odrasli u uticajnim ulogama, poput nastavnika i kreatora politike—kao što su političari i komesari za zdravstvenu zaštitu—shvate ove izazove kako bi poboljšali podršku mladim ljudima sa JIA.
Istraživanja su u toku na Univerzitetu u Mančesteru kako bi se bolje razumeo uticaj različitih juvenilnih reumatskih bolesti, uključujući JIA, na adolescente i mlade odrasle osobe. Naše istraživanje ima za cilj da se pozabavi nekim od jedinstvenih izazova sa kojima se suočavaju mladi ljudi sa JIA tako što će informisati o razvoju politika zasnovanih na dokazima koje mogu primeniti škole, na radnom mestu i vladina politika kako bi se pomoglo u podršci potrebama mladih ljudi sa artritisom.
JIA možda nije uvek vidljiva, ali njen dubok uticaj na živote mladih proteže se daleko od detinjstva, utičući na obrazovanje, društvene veze i buduće zapošljavanje. Prepoznavanje punog obima efekata JIA, uz obezbeđivanje sveobuhvatne podrške koja obuhvata i medicinsku i socijalnu zaštitu, od suštinskog je značaja za osnaživanje pogođene dece da se efikasnije snalaze u svojim izazovima i vode ispunjene živote.
