Deca sa jezičkim poremećajima mogu postati žrtve lažnih prijatelja, koji mogu zloupotrebiti njihovo poverenje, upozorava studija.
Učenicima sa poteškoćama u komunikaciji možda nedostaje svest o motivima, mislima i osećanjima vršnjaka, posebno kada prave razliku između dobrih i loših prijatelja.
Važnost fizičke blizine i igre za njihovo razumevanje prijateljstva takođe ih može učiniti podložnim lažnim vezama. To znači da deca sa jezičkim poremećajima mogu smatrati vršnjake prijateljima samo zato što su bila voljna da se igraju sa njima. Možda ne razmišljaju o motivima svojih vršnjaka.
Studija, koju je vodila dr Lenka Janik Blaškova sa Univerziteta u Ekseteru, objavljena je u Međunarodnom časopisu za jezičke i komunikacione poremećaje.
Istraživači su intervjuisali 14 dece sa smetnjama u učenju u dobi od 6 do 8 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu i Republici Irskoj. Deca su pohađala poboljšane uslove, posebne časove govora i jezika i redovne učionice. Njihovo razumevanje prijateljstva variralo je od fizičkog prisustva do međusobne podrške i deljenja.
Deca sa jezičkim poremećajima nisu pominjala svoj jezik ili komunikacijske sposobnosti kao prepreku za sklapanje prijateljstva.
Mnogi od onih koji su učestvovali u studiji rekli su da im je lako steći prijatelje. Oni koji su rekli da je to teško pripisali su to nepoznavanju svojih vršnjaka u svom okruženju. Niko nije naveo jezičke ili komunikacijske poteškoće kao potencijalne prepreke.
Dr Blaškova je rekla: „Da bi se uspešno snalazila u složenoj prirodi prijateljstava, deca moraju da razviju snažne socijalne i emocionalne kapacitete. Deca sa jezičkim poremećajem mogu biti u nepovoljnom položaju u svojim interakcijama sa svojim vršnjacima.“
Međutim, studija upozorava da „nezrelo“ razumevanje dece u vezi znači da su podložna sklapanju lažnih prijatelja.
Dečje shvatanje šta je dobar drug zasnivalo se i na tome kako su se igrala i učestvovala u fizičkoj aktivnosti sa njima.
Za decu, prijateljstvo je proizašlo iz zajedničkog sedenja na času, pridruživanja baštenskim klubovima i školskih aktivnosti. Za njih je idealan prijatelj bio neko ko pokazuje ljubazno, brižno i korisno ponašanje prema deci sa jezičkim poremećajima.
Dr Blaškova je rekla: „Za decu sa jezičkim poremećajima igra može predstavljati bezbedno okruženje za sklapanje prijateljstva i testiranje da li su vršnjaci dobri ili loši prijatelji. Za neke je igra mnogo više od načina interakcije sa drugima. što se tiče nas da vidimo da oni slabije razumeju šta je loš prijatelj.“
Mnogi mladi prestupnici sa jezičkim poremećajima imaju veći rizik da ponovo počine krivično delo, a studija ukazuje da postoji mogućnost da će rehabilitacione službe možda morati da se bave rešavanjem osnovnih problema, koji su povezani sa lošim razumevanjem ko je dobar, a ko loš prijatelj.
