Deca koja doživljavaju diskriminaciju na osnovu težine, rase ili seksualne orijentacije imaju značajno veće šanse da budu samoubilačka godinu dana kasnije, prema novoj studiji u Journal of Pediatrics koju su vodili istraživači sa Univerziteta za uniformisane usluge.
Postoji opsežna istraživanja koja pokazuju da su iskustva stigme i diskriminacije kod odraslih štetna po zdravlje – konkretno, diskriminacija može povećati rizik od samoubilačkih misli i ponašanja. Međutim, malo istraživanja je proučavalo uticaje diskriminacije na samoubistvo kod dece, posebno tokom vremena. Stoga su istraživači odlučili da se upuste u ovu studiju, „Longitudinalne veze između percipirane diskriminacije i samoubistva kod mladih“.
Istraživači su analizirali podatke iz studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), više lokacija, 10-godišnje longitudinalne studije na više od 11.000 dece koja su upisana između 9-10 godina i koja će se procenjivati svake godine dok ne budu 19-20 godina.
Na uzorku od više od 10.000 12-godišnje dece, istraživači su otkrili da je diskriminacija na osnovu težine, rase/etničke pripadnosti/boje kože i percipirane seksualne orijentacije povezana sa značajno većim izgledima za samoubistvo godinu dana kasnije.
Takođe su otkrili da, u poređenju sa mladima koji nisu prijavili diskriminaciju, oni koji su iskusili najmanje dva oblika diskriminacije imaju skoro pet puta veće šanse da prijave samoubistvo godinu dana kasnije, što ukazuje na kumulativni efekat diskriminacije i naglašava potencijalni uticaj ukrštanja minorizovanih identiteta. o mentalnom zdravlju.
Dr Nataša Švej, viši autor i vanredni profesor na USU na Odeljenju za medicinsku i kliničku psihologiju, objasnila je da ovi nalazi takođe imaju važne implikacije za vojsku, s obzirom da je od više od 1,6 miliona vojne dece, preko dve trećine 11 godina ili mlađi.
Takođe, s obzirom na druge jedinstvene stresore sa kojima se suočava vojna porodica, kao što su česte selidbe, vojni zavisni članovi mogu imati povećan rizik. Stoga je procena iskustava diskriminacije i obezbeđivanje dosledne podrške mentalnom zdravlju od ključne važnosti za obezbeđivanje jake i zdrave vojne porodice.
Arielle Pearlman, prvi autor i doktorant na Odeljenju za medicinsku i kliničku psihologiju na USU, dodala je „nalazi pokazuju da deca koja doživljavaju diskriminaciju na osnovu više atributa imaju povećane šanse za samoubilačke misli i ponašanja. Potrebni su snažni koraci da bi se rešila i sprečila diskriminacija i viktimizacija među mladima“.
