Albatros je među najvećim letećim pticama na svetu, sa rasponom krila koji može da se proteže i preko tri metra. Ove veličanstvene životinje koriste okeanske vetrove da putuju hiljadama kilometara u potrazi za hranom dok jedva mašu krilima.
Mladi albatros, koji kreće na svoje prvo putovanje, može da provede i do pet godina na moru, a da nikada ne dodirne kopno.
Ipak, nisu svi albatrosi isti. Širom svetskih okeana postoje 22 vrste, od kojih mnoge dele preklapajući opseg oko Južnog okeana — regiona koji je sinonim za hladne, huče vetrove i visoke talase.
Naše novo istraživanje objavljeno u Royal Society Open Science pokazuje kako su vrste albatrosa evoluirale različite oblike kljuna da bi maksimalno iskoristile resurse hrane okeana. Ove vrste su se prilagodile različitim ishranama morskih plodova.
Godine 1835. Čarls Darvin je otkrio zebe sa ostrva Galapagos i primetio da njihovi kljunovi variraju u obliku i veličini kako bi odgovarali različitim dijetama. Ovo zapažanje je postalo središnji deo teorije evolucije, pokazujući kako se vrste prilagođavaju različitim načinima života.
Od jednog zajedničkog pretka, Darvinove zebe su postale raznovrsne. Neke ptice imaju debele kljunove za hranjenje semenkama i orašastim plodovima, dok druge imaju zašiljene kljunove za jelo insekata. Ova varijacija omogućava vrstama da se specijalizuju, pomažući im da dele dostupne izvore hrane i ograniče konkurenciju.
Albatros ima fascinantne kljunove. Za razliku od većine drugih ptica, one imaju „složeni“ kljun napravljen od više komada keratina. Albatrosi provode veći deo života na moru, pa su se prilagodili da piju morsku vodu. Oni koriste posebnu žlezdu za uklanjanje soli iz morske vode, a njihovi kljunovi sadrže prolaze nalik cevima koji izlučuju slanu tečnost.
Proučavajući oblik kljunova albatrosa u tri dimenzije (3D), naše novo istraživanje pokazuje da, baš kao i Darvinove zebe, kljunovi albatrosa variraju po veličini i obliku kako bi se prilagodili različitim dijetama.
Istraživanje divljih životinja prolazi kroz revoluciju jer naučnici koriste nove tehnike 3D skeniranja i modeliranja kako bi uporedili anatomiju životinja. Ovo daje svež uvid u njihovu ekologiju i evoluciju.
Koristeći muzejske primerke, napravili smo 3D digitalne modele kljunova za 61 pticu iz 12 različitih vrsta albatrosa. Uporedili smo veličinu i oblik kljunova različitih vrsta. Testirali smo da li blisko srodne vrste imaju slične kljunove. Alternativno, kljunovi bi mogli biti sličniji među vrstama koje su u udaljenom srodstvu, ali konzumiraju sličnu hranu. Takav obrazac bi bio primer konvergentne evolucije.
Otkrili smo da se veličina i oblik kljuna razlikuju među vrstama albatrosa, što ga čini korisnim alatom za identifikaciju vrsta koje inače izgledaju slično.
Kljunovi su takođe varirali između vrsta koje jedu plen beskičmenjaka, ribu ili mešavinu oba. Čak i kod vrsta koje imaju sličan oblik kljunova i ishranu, varijacije u veličini kljuna omogućavaju im da se fokusiraju na plen različitih veličina unutar iste kategorije, kao što su male i velike ribe.
Varijacije su najočiglednije u promenama u dužini i debljini kljunova, ali takođe mogu da variraju u tome kako se odvojeni delovi keratina spajaju da bi sastavili ceo oblik kljuna. Ove razlike pomažu vrstama albatrosa da izbegnu međusobno takmičenje dok se zajedno hrane preko otvorenog okeana.
Ovo istraživanje je omogućila velika zbirka od više od 750 primeraka albatrosa sačuvanih u Tasmanskom muzeju i umetničkoj galeriji.
Skoro svi ovi primerci došli su u muzej nakon što su uhvaćeni kao usputni ulov u prošlim ribolovnim parangalima, gde su sakupljeni leševi ptica da bi se identifikovalo koje vrste se hvataju na udice.
Na sreću, poboljšane metode ribolova su smanjile prilov albatrosa, ali ova kolekcija sada ostaje dragocen resurs za nova istraživanja biologije ovih ptica poput ovog.
Nažalost, ribarstvo nije jedina pretnja sa kojom se ove izuzetne ptice suočavaju. Prvi evropski zapis o albatrosu iz 1593. govori nam kako je ptica uhvaćena, ubijena i pojedena. Danas, od 22 vrste albatrosa, dve se smatraju kritično ugroženim, sedam vrsta je ugroženo, a još šest vrsta se smatra ranjivim.
Albatrosi su i dalje česte žrtve prilova u ribarstvu, zagađenja plastikom i uvedenih predatora na svojim ostrvima za razmnožavanje.
Kao i većina vrsta divljih životinja, stalna opasnost od klimatskih promena je velika, jer se svetski okeani zagrevaju i menjaju njihovo stanište i obilje plena.
Uprkos njihovim evolucionim čudima i izuzetnim adaptacijama na najsuroviji okean na Zemlji, albatros služi kao dirljiv podsetnik na krhkost prirode. Naša je dužnost da osiguramo da njihova krila i dalje lebde iznad naših okeana za generacije koje dolaze.
