Hintereisferner, koji se nalazi na začelju tirolskog Etztal-a, pomno je praćen više od 100 godina, a od 1952. postoje neprekidni zapisi o njegovoj masenoj ravnoteži. To ga čini jednim od najbolje proučavanih glečera u Alpima i ima decenijama bila ključna za istraživanje glečera i klime na Univerzitetu u Insbruku.
Od 2016. istraživači takođe istražuju glečer pomoću jedinstvenog sistema širom sveta: površina glečera se svakodnevno skenira zemaljskim laserskim skenerom koji vraća promene nadmorske visine površine glečera. Na ovaj način se u realnom vremenu prati promena zapremine Hintereisfernera. Glaciolog iz Inzbruka Anelis Voordendag je vodila merenje na licu mesta u Hintereisferneru, a rezultati istraživanja istraživača su sada objavljeni kao istaknuti članak u časopisu The Criosphere.
„Već u rano leto 2022. godine postalo je jasno da će dan kada će led koji je glečer stekao tokom zime početi da se topi vrlo brzo doći. Ovaj dan zovemo „Dan gubitka glečera“ ili skraćeno GLD. može se uporediti sa Danom prekoračenja Zemlje, koji označava datum kada potrošimo više prirodnih resursa nego što Zemlja može da obnovi za godinu dana“, objašnjava Anelis Voordendag. Praćenje zapremine i mase glečera na dnevnom nivou omogućava brzu procenu njegovog stanja u datoj godini.
Kada dođe GLD, to znači da glečer više nije u ravnoteži sa prirodnim uslovima za tu godinu. Što se ranije dogodi GLD, to je više vremena ostalo do preostalog leta da će glečer verovatno izgubiti zapreminu, a time i masu.
„Pratimo dnevne promene zapremine pomoću automatizovanog zemaljskog laserskog skeniranja koji gleda na glečer i izvodimo dan kada je masa dobijena tokom zime izgubljena“, kaže Voordendag. 2022. GLD je izmeren 23. juna. Prethodne dve godine, Dan gubitka glečera je postignut tek sredinom avgusta. Takođe u godinama sa ekstremnim negativnim bilansom — kao što su 2003. i 2018. — ovaj dan nije postignut sve do kraja jula.
Čak i ako svako leto u budućnosti neće nužno biti kao ono 2022. godine, trend je jasan za glaciologe, jer se dešavanja nalaze izvan normalnih opsega fluktuacije: „Ovo su jasni signali antropogenih klimatskih promena. Posledice našeg gasa sa efektom staklene bašte emisije nas već danas jako pogađaju“, dodaje glaciolog Rajner Princ iz radne grupe „Led i klima“ u Insbruku.
„Ni buduće projekcije razvoja ne predstavljaju ohrabrujuću perspektivu. Samo polovina Hintereisfernera će ostati za 10 do 20 godina“, rezimira tim u svojoj studiji. „Ovo su jasni signali klimatskih promena koji su posledica antropogenog globalnog zagrevanja i posledica naših emisija gasova staklene bašte, koje nas već danas u potpunosti pogađaju.
