Dendritske ćelije (DC) su važni igrači imunog sistema sa važnim funkcijama kao što su identifikacija infektivnih patogena, proizvodnja citokina (hemijski signalizatori imunog sistema), predstavljanje antigena za aktiviranje T-ćelija i još mnogo toga. Uprkos obavljanju takvih ključnih funkcija, DC mogu dovesti do inflamatornih i autoimunih bolesti kada su hiperaktivni. Stoga, da bi se sprečile bolesti posredovane DC, neophodno je identifikovati molekule koji mogu da modulišu funkcije DC.
Prethodne studije su pokazale da prirodna jedinjenja mogu poslužiti kao moćni imunomodulatori. Da bi istražili ulogu takvih jedinjenja u modulaciji funkcija DC-a, tim istraživača iz Japana, predvođen prof. Čiharu Nišijamom sa Univerziteta nauke u Tokiju, uključujući dr. 150 vrsta prirodnih aroma jedinjenja.
„Prirodna mirisna jedinjenja nalaze se u biljkama i mikroorganizmima i takođe se često koriste u hrani i svakodnevnim potrepštinama. Međutim, nije sprovedeno mnogo istraživanja o fiziološkim aktivnostima pojedinačnih jedinjenja ukusa, posebno o imunološkim odgovorima“, primećuje prof. Nišijama dok raspravlja njihova motivacija iza ove studije, koja je objavljena u Frontiers in Nutrition.
Prvo, tim je sproveo proces skrininga aroma jedinjenja u dva koraka, što je dovelo do identifikacije novog i efikasnog modulatora DC-a poznatog kao β-damascone – primarne komponente koja čini miris ruže.
Zatim, kroz seriju molekularnih i imunoloških testova, tim je otkrio da β-damaskon inhibira nekoliko funkcija DC uključujući antigen zavisnu aktivaciju CD4+ T-ćelija i razvoj Th1 ćelija (pomoćne ćelije tipa 1). Pored toga, β-damascone je smanjio proizvodnju inflamatornih citokina kao što su interleukin (IL)-6, IL-12p40 i faktor nekroze tumora (TNF)-a.
Raspravljajući o ovim nalazima, prof. Nišijama dalje dodaje: „Želeli smo ne samo da posmatramo efikasne aktivne sastojke, već i da temeljno ispitamo njihove mehanizme delovanja na molekularnom nivou, sve do tačke da proverimo da li oni ispoljavaju fiziološki značajne efekte.“
Verno svojoj reči, prilikom istraživanja mehanizama koji leže u osnovi inhibitornih funkcija β-damaskona, tim je primetio da su ove funkcije posredovane NRF2 – glavnim transkripcionim faktorom sa ključnom antioksidativnom ulogom. Utvrđeno je da NRF2 ispoljava ove efekte preko svojih ciljnih gena, Hmok1 i Nko1.
Funkcija β-damaskona je dalje potvrđena in vivo eksperimentima na modelima kontaktnih preosetljivih miševa. Oralna primena β-damaskona smanjila je upalu uha kod ovih modela miševa. Značajno je da su ovi eksperimenti takođe potvrdili ulogu NRF2 u imunomodulaciji posredovanoj β-damaskonom. Zaista, oticanje uha nije potisnuto u modelima NRF2 knockout miševa, odnosno kod miševa kojima je nedostajao NRF2.
Uzeto zajedno, ova sveobuhvatna studija je pokazala da β-damaskon može da funkcioniše kao efikasan modulator funkcija posredovanih DC-om i može efikasno da smanji upalne efekte DC-hiperaktivacije.
