Uobičajeno verovanje da je roditeljstvo ključ sreće i ispunjenja ne odražava se u stvarnosti, pokazuje istraživanje sprovedeno na ženama i muškarcima u različitim životnim situacijama. Ispostavlja se da je osećaj sreće i ispunjenosti u životu rezultat brojnih faktora, a ne samo prisustva dece ili odluke da ostanete bez njih.
Žene koje su se odlučile da nemaju decu po izboru pokazuju visok osećaj identiteta i individualnosti. Osećaju veću slobodu i kontrolu nad svojim životima, a finansijska stabilnost često ima pozitivan uticaj. U poređenju sa roditeljima, žene bez dece često prijavljuju manji nivo stresa i veće zadovoljstvo u braku. Međutim, važno je napomenuti da socijalna podrška i ravnoteža u obavezama prema partneru mogu značajno doprineti ovim pozitivnim iskustvima.
Za roditelje, posebno novoformirane, dolazi do „paradoksa roditeljstva“, gde se privremeno smanjuje blagostanje zbog promena u osnovnim potrebama kao što su san, ishrana i socijalna interakcija. Ipak, ovo stanje često prolazi s vremenom, a roditeljstvo može doneti dugoročno zadovoljstvo, radost i osećaj dubljeg smisla, poznat kao eudaimonsko blagostanje.
Važan faktor za zadovoljstvo odlukom o roditeljstvu je kontrola nad tom odlukom. Osobe koje osećaju da su samostalno izabrale put roditeljstva često su srećnije i zadovoljnije svojim izborom. Ovo ukazuje na važnost autonomije u donošenju životnih odluka.
Sa druge strane, ljudi koji su se našli u situaciji bez dece iz razloga koje nisu sami odabrali takođe mogu postići visok nivo zadovoljstva životom. Istraživanje sprovedeno sa ženama koje su htele da imaju decu, ali iz različitih razloga to nisu mogle ostvariti, pokazuje da su mnoge očuvale dobrobit sličnu opštoj populaciji. Pronalaženje novih mogućnosti izvan roditeljstva pomoglo je nekim učesnicima da postignu posttraumatski rast, pozitivne psihološke promene nakon traumatskog događaja.
U celini, osećaj sreće i ispunjenosti u životu nije unapred određen prisustvom ili odsustvom dece. To je kompleksna ravnoteža između ličnih izbora, životnih okolnosti, društvene podrške i političkog okruženja. Stoga, globalni kontekst i različiti životni putevi igraju ključnu ulogu u definisanju ove važne dimenzije ljudskog iskustva.
