Mnogi vlasnici pasa veruju da njihovi ljubimci razumeju i reaguju ne samo na komande kao što su „sedi“ i „ostani“, već i na reči koje se odnose na njihove omiljene predmete. „Donesi mi svoju loptu“ često će rezultirati upravo tim.
Ali nauka je imala problema da utvrdi da li psi i druge životinje zaista aktiviraju mentalnu sliku u svojim umovima kada čuju ime objekta, nešto što bi sugerisalo dublje razumevanje jezika, slično onom koji ljudi imaju.
Nova studija u Mađarskoj otkrila je da, osim što su u stanju da odgovore na komande kao što je „prevrni se“, psi mogu da nauče da povezuju reči sa određenim objektima – odnos sa jezikom koji se naziva referentno razumevanje koje do sada nije bilo dokazano kod pasa.
„Kada govorimo o objektima, objekti su spoljašnji za pse, a psi moraju da nauče da se reči odnose, oni predstavljaju nešto što je spoljašnje za njih“, rekla je Marijana Boros, kognitivni neuronaučnik i glavni autor studije. koju sprovodi Odsek za etologiju Univerziteta Eotvos Lorand u Budimpešti.
Studija, koja je recenzirana, objavljena je prošlog petka u naučnom časopisu Current Biologi. Uključivao je 18 pasa i neinvazivnu EEG proceduru koristeći elektrode pričvršćene na glave pasa za merenje moždane aktivnosti i registrovanje moždanih talasa.
Vlasnici pasa koji učestvuju u studiji puštali bi audio snimak u kojem bi izgovarali ime igračke svog psa — poput „loptice“ ili „frizbi“ — a zatim bi psu pokazali predmet. Istraživači su merili moždanu aktivnost pasa kada je objekat na snimku odgovarao objektu koji je prikazan, a takođe i kada se razlikovao.
„Očekivali smo da će pas, ako zaista razume značenje reči predmeta, očekivati da vidi taj objekat. A ako vlasnik pokaže drugačiji, u mozgu će doći do takozvane reakcije iznenađenja“, rekao je Boroš. „I to je upravo ono što smo pronašli.“
Studija je otkrila drugačiji obrazac mozga kada je psima pokazan objekat koji odgovara toj reči, u poređenju sa onim kada nije – sugerišući da su životinje dočarale mentalnu sliku objekta na osnovu toga što su čule reč za to.
Lila Magjari, takođe kognitivni neuronaučnik i jedan od vodećih autora studije, rekla je da, iako se pokazalo da druge životinje imaju određeni stepen referentnog razumevanja jezika, te životinje su obično bile visoko obučene za to.
Kod pasa, rekla je ona, nalazi pokazuju da se čini da su takvi kapaciteti urođeni i ne zahtevaju posebnu obuku ili talenat.
Studija podržava „teorije evolucije jezika koje zapravo govore da referentno razumevanje nije nužno jedinstveno za ljude“, dodao je Mađari, koji je takođe vanredni profesor na Univerzitetu Stavanger u Norveškoj.
Iako je studija dobila pohvale, neki stručnjaci su izrazili sumnju u njene nalaze. Naučnik o ponašanju i profesor psihologije na Državnom univerzitetu u Arizoni, Klajv Vin, rekao je u objavi na Fejsbuku da veruje da je sve što studija pokazuje da psi reaguju na stimuluse – ali da zapravo ne razumeju značenje određenih reči.
Naučnici veruju da su prve pse počeli da pripitomljavaju ljudi pre do 30.000 godina i da su od tada živeli blizu nas.
Ali da li su psi tokom te evolucije stekli svoju očiglednu sposobnost da razumeju referentni jezik, ostaje nejasno.
Stanovnica Budimpešte Emese Doroszlai rekla je tokom šetnje sa svojim psom u gradskom parku u sredu da ga ona obično uči komandama za određene radnje.
Kada joj je rekla za studiju, rekla je da nije mnogo razmišljala o tome da izgradi rečnik svog psa ili da ga nauči imenima za predmete.
Ali, rekla je, možda bi rezultati studije to promenili.
