Koncept je toliko intrigantan da se ukorijenio u popularnim medijima — čak je i pokrenut u popularnoj Apple TV emisiji Ted Lasso — i nazvan je „drvenom mrežom“, ali nauka koja stoji iza tih ideja nije dokazana, upozorava stručnjak sa Univerziteta Alberta Justine Karst.
U članku objavljenom u Nature Ecology & Evolution koji takođe deli njihove lične tačke gledišta, Karst i dvojica njegovih kolega osporavaju tri popularne tvrdnje o sposobnostima podzemnih gljiva poznatih kao uobičajene mikorizne mreže, ili CMN, koje povezuju korene više biljaka pod zemljom. Gljive su živi organizmi kao što su plesni, kvasac i pečurke.
„Sjajno je što je istraživanje CMN-a izazvalo interesovanje za šumske gljive, ali je važno da javnost shvati da su mnoge popularne ideje ispred nauke“, kaže Karst, vanredni profesor na Fakultetu za poljoprivredu, život i životnu sredinu Univerziteta A.
Iako je naučno dokazano da CMN postoje, ne postoje čvrsti dokazi da oni nude prednosti drveću i njihovim sadnicama, sugerišu istraživači.
Da bi procenili popularne tvrdnje, Karst i koautori Melani Džons sa Univerziteta Britanske Kolumbije Okanagan i Džejson Hoeksema sa Univerziteta u Misisipiju pregledali su dokaze iz postojećih terenskih studija.
Otkrili su da jedna od tvrdnji, da su CMN rasprostranjeni u šumama, nije podržana dovoljno naučnih dokaza. Ne zna se dovoljno o strukturi CMN-a i njegovoj funkciji na terenu, „sa premalo mapiranih šuma“.
Druga tvrdnja, da odrasla stabla prenose resurse kao što su hranljive materije na sadnice preko CMN-a i da oni podstiču preživljavanje i rast, takođe je bila upitna.
Pregledom 26 studija, uključujući i onu u kojoj je Karst koautor, utvrđeno je da, iako se resursi mogu preneti pod zemlju pomoću drveća, CMN ne moraju nužno dovesti do tog protoka, a sadnice obično nemaju koristi od pristupa CMN-u. Sve u svemu, njihov pregled je otkrio otprilike jednake dokaze da bi povezivanje sa CMN poboljšalo ili ometalo sadnice, sa neutralnim efektima koji su najčešće prijavljeni.
Treća tvrdnja, da odrasla stabla preferencijalno šalju resurse ili „signale upozorenja“ o oštećenju insekata mladim stablima preko CMN-a, nije podržana ni jednom recenziranom, objavljenom terenskom studijom, primećuju Karst i njeni koautori.
Istraživači kažu da prenapuhane informacije mogu oblikovati i iskriviti javnu priču o CMN-ima, a to bi zauzvrat moglo uticati na to kako se upravlja šumama.
„Iskrivljavanje nauke o CMN-ima u šumama je problem jer je zdrava nauka kritična za donošenje odluka o tome kako se upravlja šumama. Prerano je zasnivati šumske prakse i politike na CMN-ovima per se, bez dodatnih dokaza. A neuspeh u identifikaciji dezinformacija može narušiti poverenje javnosti u nauci“.
