Vlasnici pasa i mačaka upoznati su sa prastarom debatom: koja je od ove dve vrste pametnija? Međutim, na ovo pitanje je nemoguće odgovoriti, posebno zbog teškoće zvučnog poređenja.
Stepen u kojem su naša dva najpopularnija ljubimca slična jedni drugima dugo je bio izvor naučne debate. Mnoge uporedne studije su već sprovedene na ovim vrstama, sa različitim stepenom uspeha. Na primer, nejasno je da li su u stanju da prepoznaju ljudske komunikacione signale, kao što je pokazivanje, u istoj meri.
U studiji koja je sada objavljena u časopisu Naučni izveštaji, istraživači iz ELKH-ELTE Comparative Ethologi Research Group i Odeljenja za etologiju na Univerzitetu Eotvos Lorand uporedili su koliko dobro psi i mačke mogu da izaberu na osnovu gestova ljudskog pokazivanja u svojoj nedavnoj studiji. Važno je da su kućni ljubimci testirani pod istim uslovima, osiguravajući uporedivost rezultata.
„Prvo smo testirali mačke i pse u laboratoriji, što je bio pravi izazov za mačke“, rekao je Atila Salamon, prvi autor članka. „Ukupno 62 kućne porodične mačke doveli su na Odeljenje njihovi vlasnici, ali smo mogli da uradimo test pokazivanja sa samo 34 njih. Ostale su bile ili previše stidljive ili nemotivisane da učestvuju, iako su im ponuđene omiljene poslastice. S druge strane, nijedan pas nije morao biti isključen.“
„Zadatak je izgledao veoma jednostavan: postavili smo dva kontejnera na zemlju, od kojih je jedan sadržao nagradu za hranu. Eksperimentator je uvek pokazivao na posudu sa mamcem; onda je subjekt mogao da bira. Sve u svemu, psi su se pokazali veštijim: oni su pronalazili nagradu znatno češće nego mačke“, rekla je Melitta Csepregi, koautorka. „Pored toga, mačke su postepeno postale manje spremne da biraju, dok su psi bili željni da rade tokom celog trajanja testa.
Pošto se činilo da su mačke u nepovoljnom položaju u nepoznatom okruženju, istraživači su kasnije testirali podgrupu mačaka kod kuće. Iako spremnost mačaka da odaberu kontejner kod kuće nije opala, njihov ukupan uspeh je i dalje bio niži u poređenju sa psima.
„Možda postoji nekoliko izvora ovih razlika. Mačke su možda bile manje pažljive, manje motivisane nagradama za hranu ili frustrirane nepoznatim okruženjem ili neuobičajenim rukovanjem tokom testa“, rekla je Marta Gacsi, vodeći istraživač.
„Za razliku od mačke, pas je društvena vrsta i odabran je za interakciju i saradnju sa ljudima tokom pripitomljavanja. Razlike u načinu na koji ih čuvamo takođe su možda doprinele rezultatima testa. Uzimajući sve u obzir, nije iznenađenje da je manje relevantan za mačke da se oslanjaju na znakove ljudske komunikacije“, dodala je ona.