Etolog sa Univerziteta Etvos Lorand testirao je mačke u njihovom kućnom okruženju kako bi bolje razumeo njihovu svest o sopstvenoj veličini i dimenzijama. U svojoj studiji objavljenoj u iScience, Peter Pongrac je sproveo eksperimente sa mačkama i njihovim vlasnicima u vezi sa svešću mačaka o veličini i obliku sopstvenog tela.
Anegdotski dokazi su pokazali da obična kućna mačka može da se provuče kroz izuzetno male otvore i da se oblikuje u male čudne oblike kao što su vaze za cveće. Ove sposobnosti navele su neke da svoje ljubimce opisuju kao tečne entitete, sposobne da poprime bilo koji oblik ili formu.
U ovoj novoj studiji, Pongracz se pitao o obradi u umu mačke dok je povećavao otvor ili kontejner, možda se pitajući da li može da prođe kroz njega ili da uđe u njega. U tom cilju, Pongracz je osmislio eksperimente koje je sproveo u svojoj laboratoriji.
Nažalost, ubrzo je otkrio da mačke, za razliku od pasa sa kojima je radio u prošlosti, nisu bile voljne da rade sa njim u laboratorijskom okruženju. Bez straha, tražio je i pronašao 30 vlasnika mačaka koji su mu dozvolili da uđe u njihove domove kako bi sproveo svoje eksperimente.
Pongracz je stavio debele komade kartona u okvire vrata između soba, potpuno ih blokirajući – svaka je imala rupu u koju je mačka mogla da se popne. Mačke su testirane tako što su ih stavili na jednu stranu kartona, a vlasnici su ih nagovorili da prođu kroz rupu. Veličina rupa je varirala u zavisnosti od visine i širine, a svaka mačka je bila pozvana da prođe kroz barijeru pod različitim okolnostima.
Pongracz je otkrio da je većina mačaka počela da okleva kada su se suočile sa rupom koja je imala visinu koja je izgledala premala da bi im omogućila prolaz. To nije bio slučaj što se tiče širine – oni bi to pokušali bez obzira koliko je rupa uska.
Pongracz je takođe otkrio da, ako je mačka odlučila da pokuša da prođe kroz rupu, skoro uvek nije bila voljna da odustane sve dok ne uspe, bez obzira na količinu posla uključenog u prolaz kroz rupu.
