NASA je objavila prvo otkrivanje mogućih biosignatura u steni na površini Marsa. Stena sadrži prvu marsovsku organsku materiju koju je otkrio rover Perseverance, kao i neobične mrlje koje bi mogle da ukažu na prošlu aktivnost mikroorganizama.
Ken Farlei, naučnik projekta na misiji, nazvao je ovo „najzagonetnijim, najsloženijim i potencijalno najvažnijim kamenom koji je do sada istraživao Perseverance“.
Perseverance je deo Marsa 2020, prve misije od Vikinga koja je eksplicitno dizajnirana da traži život na Marsu (zvanično, da „traži potencijalne dokaze o prošlim životima koristeći zapažanja u vezi sa nastanjivanjem i očuvanjem kao vodičem“). Verovatno je taj cilj sada postignut: pronađeni su potencijalni dokazi za prošli život. Ali potrebno je mnogo više rada da bi se testirala ova interpretacija podataka. Evo šta znamo.
Otkako je pre nekoliko godina sleteo u krater Jezero, Perseverance je prešao niz stena formiranih skoro četiri milijarde godina pre sadašnjosti. Mars je tada bio mnogo pogodniji za stanovanje od današnje hladne, suve, toksične crvene planete.
Bilo je na hiljade reka i jezera, gusta atmosfera i ugodne temperature i hemijski uslovi za život. Mnoge stene u Jezeru su sedimentne: blato, mulj i pesak koje je izbacila reka koja se uliva u jezero.
Novo otkriće se tiče jedne od ovih stena. Neformalno nazvan „Cheiava Falls“ (vodopad u Arizoni), to je mali crvenkasti blok nečega što izgleda kao muljnjak, obogaćen organskim molekulima. Stena je takođe protkana paralelnim belim žilama. Između vena su beličaste mrlje u milimetarskoj skali sa tamnim obodom. Za astrobiologa, sve ove karakteristike su intrigantne. Hajde da ih uzmemo jednog po jednog.
Prvo, „organski molekuli“ su napravljeni od ugljenika i vodonika (obično sa sumporom, kiseonikom ili azotom). Primeri uključuju proteine, masti, šećere i nukleinske kiseline od kojih je izgrađen ceo život kakav poznajemo.
Organska materija je uobičajena u stenama na Zemlji, a većina potiče od ostataka drevnih organizama. Ali termin „organski“ je pomalo pogrešan: takvi molekuli se takođe mogu proizvesti nebiološkim reakcijama (zapravo, znamo da se to dešavalo pre četiri milijarde godina na Marsu).
Jednostavni nebiološki organski molekuli su uobičajeni u univerzumu, a NASA-in rover Curiositi ih je već pronašao u muljinama u krateru Gale. Navodno ih je otkrio i Perseverance u krateru Jezero prošle godine.
Ipak, Ken Farli smatra novo zapažanje prvim zaista „ubedljivim otkrivanjem“ organskih materija koje je napravio Perseverance. NASA nam nije rekla koje vrste organskih molekula su zapravo prisutne u vodopadima Čejava, tako da je teško proceniti njihovo poreklo. Moglo bi se pokazati da su biološki, ali bi bila potrebna potpuna analiza pomoću laboratorija na Zemlji da bi se ovo pitanje rešilo.
Dalje, vene. Oni se sastoje od kalcijum sulfata, koji se taložio poput kamenca kada je tečna voda tekla duž pukotina u podzemnoj površini. Vene poput ovih su uobičajene u sedimentnim stenama Marsa (Kjuriositi ih je video dosta), i naravno nisu „biosignature“ iako inače predstavljaju uslove pogodne za život.
Moj rad je pokazao da mikroorganizmi koji naseljavaju podzemne frakture mogu proizvesti hemijske fosile koji bivaju zarobljeni u venama kalcijum sulfata. Čudno, međutim, vene u vodopadima Čejava takođe sadrže olivin, magmatski mineral. Ovo bi moglo sugerisati da je voda ubrizgana na temperaturama previsokim za život. Treba nam više podataka da bismo znali na ovaj ili onaj način.
Konačno, šta je sa tim beličastim, obezbojenim mrljama? One izgledaju kao „pege redukcije“, koje se nazivaju i „leopardove mrlje“, koje se obično vide u crvenim sedimentnim stenama na Zemlji. Takve stene su zarđalo-crvene jer sadrže oksidovani oblik gvožđa. Kada hemijske reakcije modifikuju gvožđe u manje oksidovano stanje, ono postaje rastvorljivo. Voda nosi pigment, ostavljajući za sobom izbeljeno mesto.
Na Zemlji, ove reakcije često pokreću bakterije koje žive u podzemlju. Oni koriste oksidovano gvožđe kao izvor energije, kao što ti i ja koristimo kiseonik u vazduhu. Na Marsu su organizmi slični bakterijama mogli da iskoriste organsku materiju u steni da završe reakciju (baš kao što mi koristimo glukozu iz hrane koju jedemo).
Tačke redukcije nisu ranije viđene na Marsu, iako su izbeljeni linearni „oreoli“ koje je Kjuriositi primetio u krateru Gale donekle slični. Kao jedan od retkih astrobiologa koji je proučavao redukcione tačke na Zemlji — i pronašao dokaze za biološke procese u njima — lično sam oduševljen. Ali, kao i uvek, potreban je oprez.
Potencijalne nebiološke uzroke treba istražiti i isključiti. Reakcije rastvaranja gvožđa mogu se desiti i dešavaju se u sedimentnim stenama bez života. Tamne ivice tačaka vodopada Čejava obogaćene su i gvožđem i fosfatom, za šta je ranije sugerisano da se javlja oko nekih vena kalcijum sulfata na Marsu. Ovo zapažanje je u skladu sa životom, ali i sa hemijskim reakcijama koje pokreću kisele tečnosti.
Nova otkrića će ipak ohrabriti one koji pozivaju NASA-u i Evropsku svemirsku agenciju da nastave sa problematičnim programom izvlačenja uzoraka vrednim više milijardi dolara, koji je trebalo da započne Perseverance. Rover je sada izvukao deo stene Čejava vodopada. Ako se trenutni planovi ostvare — veliko ako — onda će buduća svemirska letelica prikupiti ovaj komad (i druge) i doneti ga na Zemlju.
Zatim će biti analiziran u najsavremenijim laboratorijama daleko sposobnijim od instrumenata na Perseverance-u. Dok se to ne dogodi, ne možemo biti sigurni da li je Perseverance zaista pronašao fosile drevnog života na Marsu. Dosadašnji dokazi nisu konačni, ali su svakako primamljivi.
