Istraživači sa Univerziteta u Getingenu i Instituta Maks Plank za istraživanje solarnog sistema (MPS) napravili su značajan napredak u razumevanju formiranja Meseca i porekla vode na Zemlji. Nova merenja izotopa kiseonika podržavaju ideju da je Mesec nastao uglavnom od materijala iz Zemljinog omotača, a ne direktnim udarcem protoplanete Teje, kako se ranije verovalo.
Prema dugogodišnjoj teoriji, Mesec je rezultat sudara između rane Zemlje i protoplanete Teje, ali nova istraživanja pokazuju da je veći deo Meseca potekao od izbačenog materijala sa Zemlje, dok je doprinos Teje bio manji nego što se pretpostavljalo.
Istraživači su analizirali izotope kiseonika iz uzoraka sa Meseca i Zemlje, koristeći lasersku fluoraciju kako bi precizno izmerili različite vrste izotopa, uključujući kiseonik-17 (17 O). Nalazi su pokazali izuzetnu sličnost između uzoraka sa Zemlje i Meseca, što ukazuje da su Zemlja i Mesec imali vrlo sličan izvor materijala, što je u suprotnosti sa ranijim pretpostavkama.
Profesor Andreas Pak, generalni direktor Geonaučnog centra Getingenskog univerziteta, objasnio je da bi, ukoliko bi Teja bila metalna, a ne stena, njen materijal postao deo Zemljinog jezgra, dok bi Mesec nastao od izbačenog kamena sa Zemlje. Ovo objašnjenje pomaže u razumevanju izotopske sličnosti između Meseca i Zemlje.
Pored toga, rezultati istraživanja takođe pružaju nove uvide u istoriju vode na Zemlji. Ranije pretpostavke su sugerisale da je voda na Zemlju stigla tek nakon formiranja Meseca kroz kasnije udarce meteorita, poznate kao Late Veneer Event. Međutim, nova merenja ne pokazuju merljive razlike između izotopa na Zemlji i Mesecu, što ukazuje da voda može biti prisutna od ranih dana razvoja Zemlje.
Autorka studije, Meike Fišer, objasnila je da novi podaci isključuju mogućnost da meteoriti koji sadrže vodu, kao što su enstatitski hondriti, mogu biti odgovorni za „kasnu furniru“ ili poslednje dodavanje vode na Zemlju. Ovi meteoriti su izotopski slični Zemlji i mogli su da igraju ključnu ulogu u dovodjenju vode na planetu u njenim ranim fazama.
Ova istraživanja značajno proširuju naše razumevanje formiranja Meseca i porekla vode na Zemlji, a rezultati će verovatno imati dalji uticaj na kosmohemiju i planetarnu nauku.
