Pre oko 5.200 godina, kuga nije bila samo prisutna već uobičajena u šest generacija jedne švedske porodice, prema novoj studiji. Istraživači su analizirali i drevni DNK skeletnih ostataka ovih ljudi i patogene koji su u njima ostavili tragove.
Prisutna su tri različita soja kuge, od kojih je poslednji verovatno bio znatno virulentniji od prethodna dva. Međutim, niko nije imao gen koji je omogućio prenos baziran na buvama iza širenja bubonske kuge, bolesti crne smrti koja je rezultirala gubitkom polovine stanovništva u nekim delovima srednjovekovne Evrope između 1347. i 1351. godine.
Autori nove studije analizirali su drevni DNK 108 skandinavskih neolitskih ljudi pronađenih u osam „megalitskih“ velikih kamenih grobnica u Švedskoj i jednom kamenom sanduku (kutiji nalik kovčegu u zemlji) u Danskoj. Bakterija kuge Iersinia pestis pronađena je kod oko 17% onih čija je DNK sekvencionirana, ali to verovatno potcenjuje njenu učestalost.
Tri različita talasa kuge širila su se stanovništvom u periodu od oko 120 godina. Prva dva talasa su bila mala i ograničena, ali je treći bio rasprostranjeniji.
Istraživači sugerišu da je široka rasprostranjenost kuge pre oko 5.200 godina mogla da doprinese upadljivom padu uočenom u neolitskoj populaciji u Evropi. Arheološka istraživanja u južnoj Skandinaviji i mnogim drugim delovima Evrope u poslednjih 15 godina otkrili su ove padove, u odnosu na one koji su viđeni tokom Crne smrti.
Ovo delimično znamo i zato što je broj arheoloških nalazišta datiranih radiokarbonom u ovom periodu znatno opao. Analiza fosilnog polena biljaka i drveća sačuvanih u močvarama i jezerima takođe sugeriše da su u oblastima koje su prethodno bile očišćene za poljoprivredu došlo do ponovnog rasta šuma, tako da ove dve linije dokaza podržavaju jedna drugu.
Ali dok pad populacije nije sporan, ideja da je kuga bila odgovorna je mnogo otvorenija za pitanje. Da bismo razumeli zašto, moramo da se vratimo još malo unazad.
Poljoprivredu su u južnu Skandinaviju doneli pre oko 6.000 godina imigrantski potomci ljudi poreklom iz današnje Turske. Ovi farmeri su se mešali u različitom stepenu sa lokalnim lovcima-sakupljačima — ljudima koji su već bili prisutni u Evropi — dok su se raštrkali po kontinentu tokom prethodnih 2.500 godina.
Populacija farmera u južnoj Skandinaviji se veoma brzo širila, dostigavši vrhunac pre oko 5.600 godina, 400 godina nakon njihovog dolaska. U ovom trenutku je počeo da se smanjuje, opadajući za možda čak 60–70% u narednih 300 godina.
Pad nije bio iznenadni događaj poput Crne smrti, već postepen proces. U stvari, u vreme pojave kuge otkrivene novim istraživanjem, nivo populacije je već dostigao svoj donji nivo. Ali broj stanovnika je i dalje bio nizak, tako da je kuga možda bila ključna u tome.
Britanija pravi zanimljivo poređenje. I ovde su poljoprivredu uveli imigranti pre oko 6.000 godina, a mi vidimo potpuno isti obrazac: populacija raste do vrhunca 400 godina kasnije, a zatim postepeno opada sve dok ne dostigne najnižu tačku 500-600 godina kasnije.
Nakon prvih nekoliko stotina godina useljavanja u poljoprivredu, postoji vrlo malo dokaza o kontinentalnim vezama koje su mogle dovesti do pojave kuge sve do dolaska novih imigranata sa istoka nakon pre 4.500 godina.
Ovi imigranti su nosili vrstu genetskog porekla, poznatog kao evroazijsko stepsko poreklo, koje se prvi put pojavilo u zapadnoj polovini Evrope pre oko 5.000 godina. Čini se značajnim da su do sada najraniji dokazi o kugi u Britaniji posle ovoga, sa dva nalazišta iz bronzanog doba koja datiraju pre oko 4.000 godina.
Takođe je vredno napomenuti da je poljoprivreda veoma kasno stigla na severozapadne krajeve Evrope. Poljoprivrednici imigranti stigli su u jugoistočnu i centralnu Evropu pre 8.500, odnosno 7.500 godina. I ovde, gde god da su ljudi pogledali, pronašli su slične uzorke stanovništva u porastu i propasti.
Drugim rečima, izgleda da se ovde odvija neki opšti proces koji mi još uvek ne razumemo. Moguća objašnjenja uključuju izbijanja nasilja kada je broj stanovnika na vrhuncu, i klimatske hlađenje koje utiču na prinose useva. Za sada, izbijanje bolesti izgleda kao manje verovatno objašnjenje.
