Leto 2024. ostaje u sećanju kao jedno od najtoplijih u istoriji, sa rekordnim temperaturama zabeleženim širom sveta, uključujući Feniks, gde je zabeleženo 100 uzastopnih dana sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa. U svetlu ovih ekstremnih uslova, profesor Ji Dženg sa severoistoka predstavlja tehnologiju „boje za hlađenje“ koju razvija njegov startap Planck Energies kao potencijalno rešenje za globalno zagrevanje.
Dženg, vanredni profesor mašinstva i industrijskog inženjerstva, veruje da bi ova pasivna tehnologija mogla značajno doprineti smanjenju globalnih temperatura, tako što će hlađenjem zgrada, krovova, puteva i biciklističkih staza smanjiti potrebu za klimatizacijom i emisije ugljenika. „Ovo ima potencijal da smanji električnu energiju iz klima uređaja i emisije ugljenika, što će imati značajan globalni uticaj“, objašnjava Dženg.
Boja za hlađenje, poznata i kao tehnologija hladnog krova, koristi svetle ili bele boje kako bi reflektovala sunčevu svetlost, umesto da je apsorbuje. Ova tehnologija se dodatno poboljšava primenom pametnih optičkih komponenti i nanotehnologije, što omogućava boji da izvuče toplotu iz zgrada i da je emituje u svemir putem infracrvenog zračenja na talasnim dužinama koje Zemljina atmosfera ne apsorbuje.
Rezultati nedavnih testova u Teksasu i na kampusu Northeastern u Burlingtonu pokazali su značajno snižavanje unutrašnjih temperatura, sa padom od najmanje 5°C u skladištima premazanim bojom za hlađenje. Dženg se nada da će uspešna primena ove tehnologije smanjiti potrebu za klimatizacijom, što može pomoći u smanjenju emisija stakleničkih gasova.
Povećana potražnja za klimatizacijom usled rastućih temperatura dovela je do većih emisija stakleničkih gasova, stvarajući začarani krug globalnog zagrevanja. Dženg smatra da će svaki stepen hlađenja koji tehnologija boje za hlađenje pruži značiti smanjenje potrebe za klimatizacijom.
Planck Energies sarađuje sa kompanijom 3M na razvoju komercijalne primene tehnologije hladnog krova, uključujući primenu na krovove skladišta hrane, centara podataka i kamiona hladnjača. Tehnologija se takođe može primeniti na stambene zgrade, puteve i biciklističke staze, sa mogućim primenama u zajednicama sa nižim prihodima širom Afrike, Bliskog Istoka i Kine.
„Naš cilj je da razvijemo komercijalnu primenu tehnologije hladnog krova spremnu za upotrebu za 15 do 18 meseci“, kaže Dženg. On dodaje da je tehnologija lako primenljiva, bilo prskanjem ili četkanjem, i da ima prednost što je samočišćena, otporna na vatru i ekološki prihvatljiva.
Dženg je nedavno dobio prestižnu nagradu Rejmond Viskant za rad na radijacionom prenosa toplote, a podrška univerzitetskog centra za istraživanje i inovacije bila je ključna za uspeh startapa. On naglašava važnost dostupnosti ove klimatske tehnologije i veruje da može igrati ključnu ulogu u borbi protiv globalnog zagrevanja.
„Važno je da se ova klimatska tehnologija učini dostupnom što je pre moguće“, zaključuje Dženg. „Tehnologija pasivnog hlađenja može biti jedna od ključnih tehnologija za spas sveta.“
