Ljudi sa većom kumulativnom izloženošću estrogenu tokom svog života mogu imati manji rizik od bolesti malih cerebralnih sudova, prema novoj studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Neurologi od 27. septembra 2023.
Bolest malih krvnih sudova mozga, oblik cerebrovaskularne bolesti, nastaje usled oštećenja malih krvnih sudova u mozgu. Povećava rizik od kognitivnog oštećenja i demencije.
„Prethodna istraživanja su pokazala da se stopa cerebrovaskularnih bolesti povećava nakon menopauze, što se često pripisuje odsustvu hormona“, rekao je autor studije dr Kevin Vitingstal sa Univerziteta Šerbruk u Kvebeku, Kanada. „Ostaje nepoznato da li količina izloženosti hormonima pre menopauze proširuje taj prozor zaštite na posle menopauze.“
Istraživači su posmatrali odnos između izloženosti hormonima tokom života, ili broja puta kada je osoba bila trudna i njenog reproduktivnog životnog veka, i hiperintenziteta bele materije, uobičajenog biomarkera vaskularnog zdravlja mozga koji se razvija sa godinama.
U studiji je učestvovalo 9.000 žena u postmenopauzi sa prosečnom starošću od 64 godine koje žive u Ujedinjenom Kraljevstvu. Na početku studije nisu imali bolest malih cerebralnih sudova.
Učesnici su odgovarali na pitanja o informacijama o reproduktivnom zdravlju, uključujući starost prve menstruacije i početak menopauze, broj trudnoća, upotrebu oralnih kontraceptiva i hormonsku terapiju.
Učesnici su takođe imali skeniranje mozga da bi potražili bolest malih sudova mozga procenom hiperintenziteta bele materije, što ukazuje na povredu bele materije mozga.
Istraživači su izračunali doživotnu izloženost hormonima tako što su sabirali broj godina koje su učesnice bile trudne sa trajanjem njihovog reproduktivnog životnog veka, što je broj godina od prve menstruacije do menopauze. Prosečna životna izloženost hormonima bila je 40 godina.
Nakon prilagođavanja faktorima kao što su starost, visok krvni pritisak i pušenje, istraživači su otkrili da su učesnici sa većom doživotnom izloženošću hormonima imali niže zapremine hiperintenziteta bele materije. Prosečna ukupna zapremina hiperintenziteta bele materije bila je 0,0019 mililitara (ml). Otkrili su da ljudi sa većom doživotnom izloženošću hormonima imaju manju zapreminu hiperintenziteta bele materije, sa razlikom od 0,007 ml u poređenju sa osobama sa nižim doživotnim izlaganjem hormonima.
Istraživači su takođe izračunali doživotnu izloženost hormonima tako što su sabirali broj godina koje su učesnici uzimali oralne kontraceptive i terapiju zamene hormona. Ovi faktori nisu promenili uticaj broja trudnoća i broja reproduktivnih godina na hiperintenzitet bele materije.
Broj trudnoća koje su učesnice imale i njihov broj reproduktivnih godina su nezavisno uticali na zapreminu hiperintenziteta bele materije
„Naša studija naglašava kritičnu ulogu reproduktivne istorije u oblikovanju ženskog mozga tokom celog života“, rekao je Vitingstal. „Ovi rezultati naglašavaju potrebu da se reproduktivna istorija integriše u upravljanje zdravljem mozga kod žena u postmenopauzi. Buduća istraživanja bi trebalo da istraže načine za razvoj boljih hormonalnih terapija.“
Ograničenje studije je bilo to što su informacije o reproduktivnim faktorima prikupljane uglavnom na osnovu sposobnosti učesnika da se prisete događaja, a učesnici se možda nisu setili tačno takvih događaja.
Studija ne dokazuje da niža izloženost estrogenu izaziva bolest malih cerebralnih sudova; pokazuje samo asocijaciju.
