Da li je blizu prvi lek za uznapredovalo besnilo?

Da li je blizu prvi lek za uznapredovalo besnilo?

Virus besnila je neizlečiv i skoro uvek fatalan kada napadne centralni nervni sistem, a žrtva je osuđena na užasnu smrt.

Ali istraživači sada misle da su pronašli efikasan i jednostavan tretman koji može izlečiti čak i napredne slučajeve besnila.

Monoklonsko antitelo ubrizgano u laboratorijske miševe uspešno ih je zaštitilo od smrtonosne doze virusa besnila, objavili su istraživači u članku o Svetskom danu besnila objavljenom na internetu 28. septembra u EMBO Molecular Medicine.

„Rekao bih da je ovo prva praktična terapija za besnilo“, rekao je viši istraživač Brian Schaefer, profesor imunologije na Uniformed Services Univerzitetu zdravstvenih nauka u Bethesdi, Md.

Antitelo je stvoreno korišćenjem lisa virusa australijskog slepog miša, bliskog rođaka virusa besnila.

Istraživači su dizajnirali antitelo da blokira virus besnila i spreči njegovo širenje.

„Ovo antitelo je specifično za protein na površini ćelije na svim tim lisavirusima koji omogućavaju lisavirusu da se veže za ciljne ćelije i inficira te ćelije“, rekao je Šefer.

Prethodni napori da se leči uznapredovalo besnilo nisu uspeli jer tretmani nisu mogli da prođu kroz krvno-moždanu barijeru, primetili su autori studije.

Ali ovo antitelo, iako je preveliko da bi se uvuklo u nervni sistem i direktno lečilo besnilo, čini se da pokreće imuni sistem da se efikasno bori protiv virusa u mozgu i kičmenoj moždini, rekao je Šefer.

Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da jedna doza antitela efikasno preokreće infekciju besnila čak i nakon što je stigla do nervnog sistema, sprečavajući smrt.

Čini se da ovo antitelo podstiče imuni sistem da stvori manje imune ćelije koje mogu da prođu kroz krvno-moždanu barijeru i u nervni sistem, gde efikasno ciljaju i uništavaju virus besnila, pokazali su nalazi.

„Izgleda da ono što antitelo radi deluje na periferiji, delujući izvan mozga da promeni imuni odgovor na takav način da su imune ćelije koje ulaze u mozak sada uspešno sposobne da se bore protiv infekcije“, rekao je Šefer. .

Nizak nivo virusa je ostao kod miševa koji su primili antitelo, ali ti nivoi se nisu povećali i znaci besnila se nisu odmah vratili, pokazali su rezultati.

Sledeći korak bi bio da se napravi verzija ovog antitela za ljude i da se testira u kliničkim ispitivanjima, ali to je ogroman sledeći korak, rekao je Šefer.

Virus besnila praktično nikoga u Sjedinjenim Državama ne ubija, s obzirom na to da Amerikanci imaju pristup neposrednim terapijama koje sprečavaju uznapredovalu bolest, primetio je on.

Besnilo ubije oko 60.000 ljudi širom sveta svake godine, uglavnom u zemljama u razvoju, tako da bi tamo morala da se održe klinička ispitivanja.

„Verovatno bi najbolje mesto za ovo bilo mesto poput Indije gde imaju prilično napredan sistem zdravstvene zaštite, ali i dalje imaju mnogo slučajeva besnila u uznapredovalom stadijumu“, rekao je Šefer. „Bilo bi potrebno nešto poput kompanije za lekove ili možda vlade da uloži mnogo novca iza toga da se zaista uradi testiranje na ljudima.

Dr Vilijam Šafner, profesor zaraznih bolesti i preventivne medicine na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu, Tennessee, naglasio je da su ovo „rani dani“ za ovaj potencijalni tretman.

„Studije na miševima su jedna stvar. Studije na ljudima su nešto drugo“, rekao je Šafner. „Ali bez obzira na to, da me vidite, malo bih skakao gore-dole u ​​svojoj stolici. Jer do sada zaista nije postojao pouzdan tretman za besnilo kada se ta infekcija uspostavi. S obzirom na uspeh kod miševa, on svakako zaslužuje dalje istraživanje na drugim životinjama.“

Ovaj potencijalni lek za uznapredovalo besnilo je posebno obećavajući jer bi se mogao lako distribuirati na mesta kojima je potreban, rekao je Šafner.

„Monoklonska antitela se sada mogu proizvoditi prilično lako i mogu biti široko rasprostranjena širom sveta“, rekao je on. „Mogli bismo da lečimo te slučajeve, a oni su sada 100% fatalni. Kada se ova bolest uspostavi, postoji samo nekoliko slučajeva koji su lečeni i preživeli su besnilo.“

Potreba za terapijom je evidentna, rekao je Šafner.

„Ako ovo prođe, to bi jasno unapredilo šta je to što bismo mogli da uradimo da bismo ublažili uticaj ove strašne bolesti“, dodao je on.