Poput moljaca u plamenu, mnogi naučnici i pesnici dugo su pretpostavljali da su leteće insekte jednostavno, neumoljivo privlačila jaka svetla.
Ali to nije baš ono što se dešava, sugeriše nova studija.
Umesto da ih privlači svetlost, istraživači veruju da veštačka svetla noću mogu zapravo da pokvare urođene navigacione sisteme letećih insekata, uzrokujući ih da zbunjeno lepršaju oko lampi na tremu, ulične rasvete i drugih veštačkih svetionika.
„Insekti imaju problem sa navigacijom“, rekao je Tajson Hedrik, biolog sa Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu, koji nije bio uključen u istraživanje. „Oni su navikli da koriste svetlost kao znak da znaju koji je put gore.“
Insekti ne lete direktno prema izvoru svetlosti, već zapravo „naginju leđa prema svetlosti“, rekao je Sem Fabijan, entomolog Imperijal koledža u Londonu i koautor studije objavljene u utorak u časopisu Nature Communications.
To bi imalo smisla da je najjači izvor svetlosti na nebu. Ali u prisustvu veštačkog svetla, rezultat je konfuzija u vazduhu, a ne privlačnost.
Za ovu studiju, istraživači su pričvrstili sićušne senzore na moljce i vretenca u laboratoriji kako bi snimili video snimak leta sa „hvatanjem pokreta“ – slično onome kako filmski stvaraoci pričvršćuju senzore na glumce da prate njihovo kretanje.
Takođe su koristili kamere visoke rezolucije za snimanje insekata koji se vrte oko svetla na terenu u Kostariki.
To im je omogućilo da detaljno prouče kako će vretenci beskrajno kružiti oko izvora svetlosti, postavljajući se leđima okrenutim prema snopovima. Takođe su dokumentovali da će se neki insekti preokrenuti naopačke – i često sleteti – u prisustvu svetla koje sijaju pravo nagore poput svetla za pretragu.
Let insekata najmanje su ometala jaka svetla koja sijaju pravo nadole, otkrili su istraživači.
„Milionima godina, insekti su se orijentisali osećajući da je nebo svetlo, a zemlja tamna“—sve dok ljudi nisu izmislili veštačka svetla, rekao je Avalon Ovens, entomolog sa Harvarda koji nije bio uključen u istraživanje.
