Često oboljevanje može uticati na to koliko brzo mozak stari i povećati rizik od demencije ili drugih oblika kognitivnog pada.
Ovo su nalazi studije Univerziteta Tulane sprovedene u partnerstvu sa Univerzitetom Zapadne Virdžinije i Nacionalnim institutom za bezbednost i zdravlje na radu i objavljeni u časopisu Brain, Behavior and Immuniti. Studija je ispitivala starenje mužjaka miševa i otkrila da su ponovljena, povremena iskustva sa umerenom upalom, kao što je ona uzrokovana gripom ili sezonskom prehladom, izazvala oštećenje kognicije i poremećenu komunikaciju između neurona kod tih miševa.
„Bili smo zainteresovani da se zapitamo da li razlike u iskustvu infekcije mogu, barem delimično, objasniti razlike u stopama demencije koje vidimo u populaciji“, rekla je glavni autor dr Elizabet Engler-Cjurazzi, docent neurohirurgije. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tulane. „Miševi koje smo proučavali bili su odrasli ljudi koji su se približavali srednjim godinama, koji su imali netaknute sposobnosti, a ipak, kada su bili izloženi povremenoj upali, manje su pamtili i njihovi neuroni su slabije funkcionisali.
Ova studija je prva koja modelira ponovljene, povremene infekcije kod miševa i ispituje dugoročne posledice po funkciju i zdravlje mozga.
Ljudi često doživljavaju infekcije i upale u znatno većoj stopi nego kod laboratorijskih miševa. Ali s obzirom na to da su oštećenja uočena kod miševa nakon samo pet povremenih inflamatornih tretmana, kognitivna promena kod ljudi može biti snažnija.
„Naši miševi su samo nekoliko puta iskusili povremene upale slične bolesti, tako da je činjenica da smo uopšte primetili oštećenja bila iznenađujuća“, rekao je Engler-Chiurazzi. „Efekti su bili suptilni, ali zato smatram da su ovi rezultati značajni: kod ljudi, kognitivna oštećenja od sličnog broja upalnih iskustava možda neće biti primetna u njihovom svakodnevnom životu, ali mogu imati kumulativne efekte koji negativno utiču na starenje mozga.“
Nalazi mogu imati važne implikacije na standard nege o tome kako se tretiraju infekcije među starijim osobama i onima koji su u riziku od demencije. I oni su možda relevantniji u svetlu pandemije COVID-19 i tekućih istraživanja o efektima dugotrajnog COVID sindroma.
Ubuduće, Engler-Chiurazzi je rekao da je potrebno više posla da se razume zašto infekcije utiču na mozak i kako ublažiti te efekte. Pored toga, ona se nada da će naknadne studije istražiti da li se ranjivije populacije na koje utiču zdravstveni dispariteti suočavaju sa većim teretom neuroloških efekata.
„Najveći rezultat ovog istraživanja, po našem mišljenju, je važnost da ostanemo što je moguće zdraviji i bez infekcija“, rekla je ona.
