Insekti i pauci često dobijaju malo pažnje od ljudi, osim kada ih oteramo. Međutim, kao zglavkari — stvorenja koja se razlikuju po tvrdom egzoskeletu i zglobnim nogama — oni igraju suštinsku ulogu u održavanju ekosistema na koje se ljudi oslanjaju. Zanimljivo je da člankonošci čine oko 84% svih poznatih životinjskih vrsta.
Studija objavljena nedavno u časopisu Naučni izveštaji otkriva kako ljudska aktivnost utiče na biodiverzitet među člankonošcima i kako nebiološki faktori, kao što su dnevne promene temperature i blizina okeana, utiču na biodiverzitet artropoda u urbanim područjima.
Istraživanje je otkrilo nekoliko iznenađenja i ukazuje na načine na koje vlasnici kuća, pejzaži i urbanisti mogu da obezbede zdravu mešavinu ovih malih, ali vitalnih suseda.
Biodiverzitet se odnosi na raznolikost životnih oblika u bilo kojoj oblasti. Uopšteno govoreći, veći biodiverzitet čini zdraviji i otporniji ekosistem. U urbanim sredinama, visok biodiverzitet je povezan sa prednostima kao što su bolji kvalitet vazduha, smanjen rizik od poplava, pa čak i poboljšano mentalno zdravlje ljudi.
Da bi procenili biodiverzitet člankonožaca i srodne faktore u slivu Los Anđelesa, naučnici sa USC Dornsife College of Letters, Arts and Sciences sarađivali su sa istraživačima u Prirodnjačkom muzeju u projektu BioSCAN okruga Los Anđeles.
BioSCAN je projekat nauke u zajednici koji vodi Prirodnjački muzej i podržan od oko 80 volontera koji su pomogli da se male, mrežaste strukture nalik šatorima pod nazivom Malaise zamke u dvorištima, baštama i drugim lokacijama širom Los Anđelesa. Iz ovih zamki naučnici su sakupili leteće člankonošce kao što su pčele, muve i moljci. Takođe su ručno sakupljali pauke na tim istim lokacijama.
Tokom jednogodišnjeg projekta, muzejsko osoblje je izbrojalo člankonošce kako bi utvrdilo raznolikost grupa koje žive u svakoj oblasti. Rezultati su bili iznenađujući.
„Uopšteno gledano, mislili smo da će na većinu zglavkara na sličan način uticati faktori životne sredine kao što je zemljište prekriveno asfaltom ili betonom i temperaturne fluktuacije tokom ciklusa od 24 sata“, rekla je vodeća istraživačica Melisa Guzman, docent Gabilan za biološke nauke i kvantitativne i računarske Biologija na USC Dornsife. „Umesto toga, pronašli smo neočekivano širok spektar odgovora na faktore poput ovih, kako unutar blisko povezanih grupa, tako i među različitim grupama.“
Na primer, prevalencija tvrdih površina kao što su beton i asfalt imala je suprotan uticaj na različite populacije insekata. Dok je povećao raznolikost voćnih mušica iz porodice Drosophilidae, činilo se da je smanjio raznolikost mušica ždrala u superfamiliji Tipuloidea.
Zanimljivo je da je raznovrsnost pauka bila velika oko tvrdo pokrivenog zemljišta. Istraživači su takođe otkrili da izgleda da temperatura utiče na raznolikost gljivičnih komarki u porodici Micetophilidae, kao i Sirphidae, porodici koja se sastoji od muva koje lebde poput pčela. Raznolikost među ovim insektima se smanjila kako je živa porasla.
Istraživači spekulišu da više temperature u letnjem periodu isušuju biljke koje jedu lisne uši, izvor hrane za mnoge muhe koje lebde. Takođe, alohtone pčele se više hrane na višim temperaturama i tako se takmiče za istu hranu koja je potrebna nekim lebdećim muvama.
Znajući kako je raznolikost među različitim vrstama povezana sa faktorima kao što su vrednost zemljišta, pokrivač zemljišta i temperatura može pomoći urbanistima i programerima da prilagode svoje projekte na načine koji podstiču biodiverzitet i donose njegove prednosti za sve Angelenos.
Brajan Braun, kustos entomologije u Prirodnjačkom muzeju, ukazao je na još jedan iznenađujući rezultat koji je oduševio istraživače: projekat je otkrio mnoge vrste artropoda za koje naučnici nisu znali da žive u oblasti LA, uključujući blizu 50 vrsta koje su ranije bile nepoznate nauci.
„Na osnovu toga imamo novo shvatanje o tome kakav je biodiverzitet Los Anđelesa u pogledu insekata“, rekao je on. „Dakle, umesto 3.500 ili 4.000 vrsta koliko smo ranije mislili, sada mislimo da blizu 20.000 vrsta živi ovde u ‘gradu insekata’.“
Istraživači smatraju da su članovi zajednice LA koji su učestvovali u projektu BioSCAN od vitalnog značaja za razumevanje biodiverziteta regiona i, stoga, ključ za napore očuvanja. Kao počast, nazvali su svaku novopronađenu vrstu po porodici koja je učestvovala.
Uprkos nekim izazovima u studiji – na primer, ne uzimaju u obzir sezonske varijacije u padavinama i temperaturi – istraživači kažu da nalazi ukazuju na načine na koje Angelenos može osigurati da poveća biodiverzitet artropoda.
„Davanje prioriteta zelenim površinama i smanjenje upotrebe pesticida bi mnogo doprineli“, kaže Guzman. „A urbanisti i graditelji mogu uključiti mikrostaništa dizajnirana da omoguće napredovanje većeg broja vrsta.“
Dok je studija bila usredsređena na region LA, istraživači veruju da bi se slični rezultati primenili i na druge, slične zajednice, vodeći graditelje zemljišta i vlasnike kuća u mnogim gradovima u zapadnoj Severnoj Americi.