Naučnici su došli do novih saznanja koja preispituju dominantnu teoriju o odnosima između biljaka i mikoriznih gljiva — ključnih podzemnih organizama zaduženih za prenos ugljenika i hranljivih materija. Prema dosadašnjoj teoriji, ovaj proces je bio viđen kroz prizmu tržišne ekonomije, gde se verovalo da biljke „trguju“ ugljenikom sa gljivama u zamenu za hranljive materije poput fosfora i azota. Međutim, novo istraživanje, koje uključuje tim stručnjaka sa Univerziteta Alberta, otkriva da ovaj model verovatno nije tačan.
Studija, objavljena u prestižnom časopisu New Phytologist, sugeriše da ekonomsku analogiju treba napustiti, jer ona ne objašnjava adekvatno prirodu razmene resursa između biljaka i gljiva. Istraživanje, koje je sprovela Justine Karst, vanredni profesor na Fakultetu za poljoprivredu, život i životnu sredinu Univerziteta Alberta, i njene kolege, pokazuje da bi se odnosi u ekosistemima mogli bolje razumeti kroz alternativne teorije. Konkretno, njihovi nalazi podržavaju hipotezu poznatu kao teorija „viška C“, koja sugeriše da biljke često proizvode više ugljenika (u obliku šećera) nego što im je potrebno za rast, a mikorizne gljive apsorbuju ovaj višak bez obavezne razmene hranljivih materija.
Mikorizne gljive igraju ključnu ulogu u ekosistemima širom sveta, jer uspostavljaju simbiozu sa biljkama, omogućujući im pristup hranljivim materijama u tlu. Istovremeno, gljive dobijaju ugljenik od biljaka, što je resurs od vitalnog značaja za njihov opstanak. Prema trenutnim procenama, svake godine biljke prenesu čak 3,58 gigatona ugljenika na mikorizne gljive — dovoljno da pokrije površinu 112 miliona NHL hokejaških terena ledom.
Dosadašnji modeli bazirani na tržišnoj ekonomiji pretpostavljali su da biljke „plaćaju“ ugljenikom gljivama u zamenu za hranljive materije, i da količina prenetih resursa zavisi od odnosa ponude i potražnje, slično ekonomskim principima. Međutim, Karst i njen tim nisu pronašli dokaze koji bi potvrdili ovu teoriju.
„Tržišta su ljudske konstrukcije koje se ovde ne primenjuju. Nismo našli empirijske dokaze da ‘cene’ – broj jedinica ugljenika po jedinici hranljivih materija – regulišu prenos ugljenika od biljaka ka gljivama“, objašnjava Karst. Umesto toga, rezultati ukazuju na to da gljive funkcionišu kao svojevrsni „ponor“ za višak ugljenika, nezavisno od hranljivih materija koje isporučuju biljkama.
Ovi nalazi imaju značajne implikacije na razumevanje kako mikorizne gljive funkcionišu u ekosistemima. Ako ugljenik nije direktno povezan sa hranljivim materijama, postavlja se pitanje šta zapravo pokreće ovaj prenos resursa između biljaka i gljiva. Prema Karst, količina hranljivih materija koju gljive isporučuju biljkama direktno utiče na rast biljaka, a ne količina ugljenika koju biljke prenose na gljive.
Studija ne samo da osporava ranije prihvaćene modele, već naglašava i potrebu za daljim istraživanjem. Razumevanje ovog toka ugljenika moglo bi imati važne implikacije za buduće ekološke strategije, uključujući potencijal za unapređenje procesa sekvestracije ugljenika — ključnog za borbu protiv klimatskih promena. Pošto mikorizne gljive čine veliki bazen ugljenika u tlu, ključno je bolje razumeti kako funkcioniše prenos ugljenika između biljaka i gljiva i kako taj proces može doprineti očuvanju životne sredine.
„Značajna količina ugljenika teče od biljaka do gljiva, a gljive predstavljaju veliki rezervoar ugljenika u tlu. Potrebno je da shvatimo kako ovaj proces funkcioniše kako bismo mogli bolje da iskoristimo njegov potencijal u sekvestraciji ugljenika“, ističe Karst.
Naučnici pozivaju na oprez pri karakterizaciji odnosa između biljaka i gljiva kao ekonomskog tržišta, jer se može desiti da su prethodni modeli zatvorili vrata ka dubljem razumevanju ovih ekoloških interakcija. Nastavak istraživanja je ključan za otkrivanje složenih mehanizama koji regulišu ovaj odnos i kako se ugljenik i hranljive materije zaista razmenjuju između biljaka i mikoriznih gljiva.
Dok nova istraživanja budu napredovala, naučnici se nadaju da će rasvetliti suštinske principe funkcionisanja mikoriznih sistema, što bi moglo unaprediti i naše pristupe očuvanju ekosistema i klimatskim strategijama.