Multiinstitucionalni tim klimatologa, meteorologa i naučnika sa Zemlje pronašao je dokaze da bi ispuštanje dijamantske prašine iz aviona u atmosferu moglo da ohladi planetu. U svojoj studiji objavljenoj u časopisu Geophisical Research Letters, grupa je koristila 3D klimatske modele da uporedi aerosole koji bi mogli da se koriste za hlađenje planete.
Prethodna istraživanja su pokazala da se Zemlja nalazi na ili blizu tačke preokreta—zagrevanje planete dovelo je do promena u globalnim vremenskim obrascima koji se mogu samo pogoršavati kako planeta postaje toplija. Ako je tačno, neki tvrde da je jedino rešenje u ovom trenutku brzo pronalaženje načina da se planeta ohladi. Neki naučnici su predložili da se uvedu milioni uređaja koji izvlače ugljenik iz vazduha, koji bi potom mogao da bude izdvojen.
Problem je u tome što ako smo dostigli prekretnicu, uklanjanje ugljenika neće pomoći – moramo pronaći način ne samo da smanjimo zagrevanje, već i da aktivno ohladimo planetu. Jedini način da se to uradi, slaže se većina stručnjaka, je ubrizgavanje aerosola u atmosferu da reflektuju sunčevu svetlost i toplotu nazad u svemir.
Vodeći kandidat za takav poduhvat trenutno je sumpor-dioksid. Pošto ga vulkani prirodno izbacuju u atmosferu, naučnici imaju prilično dobru ideju o tome šta bi se dogodilo kada bi ljudi počeli da ga veštački ubrizgavaju. Loša strana je što bi to moglo izazvati kisele kiše širom sveta. To bi takođe moglo da naškodi ozonskom omotaču i verovatno bi poremetilo vremenske prilike u nižoj atmosferi.
U ovom novom naporu, istraživači su se pitali koja vrsta materijala bi najbolje poslužila kao medij za hlađenje planete. Da bi saznali, napravili su 3D klimatski model koji je pokazao uticaj dodavanja aerosola u atmosferu. Softver je takođe uključivao efekte različitih aerosola, kao što su refleksija svetlosti i toplote, kako će se aerosoli na kraju taložiti na tlo i da li će se skupljati u atmosferi, zadržavajući više toplote.
Istraživački tim je potom modelirao uticaj na Zemlju injekcija sedam kandidata: kalcita, dijamanta, aluminijuma, silicijum karbida, anataza, rutila i sumpor-dioksida. Pokazalo se da bi dijamantska prašina bila najbolja opcija—čestice bi reflektovale najviše svetlosti i toplote, ostajale bi u visini razumno vreme i ne bi bilo verovatno da će se zgrudati. Istraživači napominju da je malo verovatno da bi reagovali da formiraju kiselu kišu pošto su hemijski inertni.
Model je sugerisao da bi ubrizgavanje 5 miliona tona sintetičke dijamantske prašine u atmosferu godišnje moglo da ohladi Zemlju za 1,6°C za 45 godina. Nedostatak bi, naravno, bio ogroman trošak — otprilike 200 biliona dolara.
