Slom japanske elektrane Fukušima Daiči, izazvan razornim zemljotresom i cunamijem u martu 2011. godine, predstavlja najtežu nuklearnu nesreću u 21. veku do sada.
Međutim, nova studija naglašava kako je odluka japanske vlade da počne da ispušta radioaktivnu vodu uskladištenu u njoj – odluka koju je odobrila Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – izazvala naučnu i javnu debatu, s obzirom na njen potencijal da izazove štetu po životnu sredinu decenijama koje dolaze.
Pišući u časopisu Environmental Science and Technology, istraživači kažu da se voda ne može čuvati na neodređeno vreme zbog stalnog rizika od zemljotresa i cunamija u regionu.
Ali kažu da se ne zna dovoljno o dugoročnim uticajima tricijuma – primarnog prisutnog radionuklida, sa poluživotom od 12,6 godina – da bi se utvrdilo da li se oslobađanje više od milion tona vode može smatrati bezbednim ili ne.
Kao rezultat toga, oni su pozvali na uveravanja da će se redovno praćenje sprovoditi u različitim komponentama ekosistema regiona kako bi se ispitali svi uticaji koje bi ispuštanje moglo imati na životnu sredinu.
Oni su takođe sugerisali da je potrebno više dokaza o budućim efektima tricijuma u prisustvu višestrukih stresora u nastajanju, kao što su hipoksija, porast temperature okeana i mikroplastika, s obzirom da se kontaminacija životne sredine može pojaviti u mnogim kombinacijama.
Studija je sprovedena na Univerzitetu u Plimoutu, gde istraživači već skoro tri decenije ispituju uticaj radioaktivnog materijala na životnu sredinu.
„Japanski cunami iz 2011. bio je razoran za ljude koji žive duž cele ove obale. Prisustvo nuklearne elektrane u regionu ostavilo je trajnu pretnju, a ova studija naglašava neke od složenih izazova kojima je potrebno upravljanje i naučna pitanja koja još treba da se reše .“
„Budući u regionu podložnom zemljotresima i cunamijima, postoji očigledna opasnost od jednostavnog skladištenja radioaktivne vode tamo na neograničeno vreme. Ali na osnovu našeg istraživanja, ne zna se dovoljno o uticaju tricijuma na životnu sredinu i zdravlje ljudi da bi se moglo reći da oslobađanje voda u okean je potpuno bezbedna“, kaže Avadheš Dža, profesor genetske toksikologije i ekotoksikologije i odgovarajući autor istraživanja.
Nova studija obuhvata pregled postojeće literature o ponašanju tricijuma u životnoj sredini i studije koje su procenile njegov uticaj na pojedine vrste.
To uključuje studije koje su istakle kako se tricijum može apsorbovati u sedimente i zemljište, što izaziva zabrinutost zbog njegovog potencijalnog prenosa u ciklus vode i mrežu hrane.
Takođe je bilo istraživanja koja pokazuju da tricijum može da izazove oštećenje DNK kod određenih vrsta riba, što bi moglo da utiče na njihovu fizičku i reproduktivnu sposobnost i – na kraju – na genetsku raznolikost populacije.
Međutim, istraživači kažu da postoji malo dostupnih podataka o distribuciji, ponašanju i potencijalnim efektima vode sa tricijom i organski vezanog tricijuma, te je stoga procena širokih rizika gotovo nemoguća.
Oni takođe kažu da se situacija u Fukušimi ne može porediti sa nesrećom u Černobilju, kao što su neke vlasti pokušale da urade, s obzirom na različite geografske lokacije dve elektrane i činjenicu da se još uvek raspravlja o dugoročnim uticajima Černobila na životnu sredinu.
„Kroz našu studiju pronašli smo istraživanje koje pokazuje da su ribe prenosile radioaktivne čestice nastale u incidentu u Fukušimi nadaleko. Kao i niz drugih nuklearnih nesreća pre njega, zbog toga ono što se dogodilo u Fukušimi predstavlja globalnu zabrinutost.“
„Kao takvom, hitno nam je potrebno globalno istraživanje uticaja tricijuma — i načina na koji bi se njima moglo upravljati — posebno sa nuklearnom industrijom koja bi trebalo da se značajno proširi. Ako se zaista proširi, izgradnja nuklearnih elektrana, posebno u primorskim regionima , takođe treba da uzme u obzir najgore moguće scenarije poplava, zemljotresa i cunamija kao deo osnovnog cilja da se minimizira radioaktivna ispuštanja u životnu sredinu“, kaže profesor Dža.
