Ako ćemo tražiti život na drugim svetovima, zašto ne bismo počeli sa jednom planetom za koju znamo da ima život? Zemljina atmosfera je bogata kiseonikom i molekulima kao što je metan, što snažno sugeriše prisustvo života. Takođe ima tragove molekula kao što su azot-dioksid i CFC (obično poznati kao freon) koji su jaki pokazatelji industrijske civilizacije.
Kao što pokazuje nedavna studija, da je Zemlja egzoplaneta, svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) bi mogao da identifikuje ove molekule u našoj atmosferi. Studija je objavljena na arKsiv serveru za pre-štampanje.
Studija počinje stvarnim posmatranjem Zemljine atmosfere. Kanadski satelit SCISAT je uzeo spektre sunčeve svetlosti visoke rezolucije koja prolazi kroz oblast Zemljine atmosfere bez oblaka i na osnovu toga identifikovao niz prirodnih i sintetičkih molekula.
Koristeći usrednjavanje podataka na različitim atmosferskim dubinama, ranija studija je simulirala moguće spektre kako bi izgledali kada bi Zemlja prolazila kroz sunce gledano iz spoljašnjeg Sunčevog sistema. Ovo pruža dobru osnovu za podatke o egzoplanetima koji se mogu dobiti.
Autori su to zatim podigli na viši nivo tako što su „grubirali“ podatke, dodajući simulirani šum signalu, a zatim ga uzorkovali na nižim rezolucijama. Ovo je slično vrsti zapažanja koje bi JVST napravio na egzoplaneti udaljenoj svetlosnim godinama.
Cilj je bio da se utvrdi da li se još uvek može prikupiti dovoljno podataka za identifikaciju atmosferskih modela, čak i kada su posmatranja slaba i bučna. Naravno, odnos signal-šum je bio dovoljno jak da identifikuje mnoge molekule za egzoplanetu nalik Zemlji unutar 50 svetlosnih godina od Zemlje.
Tim je zatim napravio korak dalje i razmotrio sistem egzoplaneta poznat kao Trapist-1. To je sistem udaljen 40 svetlosnih godina sa sedam poznatih planeta, od kojih su dve ili tri potencijalno nastanjive. Uvođenjem molekularnih spektra u simulirane spektre trapistskih svetova, tim je pokazao da JVST može da identifikuje i biološke potpise i tehnološke potpise ako postoje na trapistskoj egzoplaneti.
Još uvek ne bismo mogli da identifikujemo vanzemaljske strukture na ovom svetu, ali ne moramo da idemo tako daleko da bismo dokazali postojanje vanzemaljaca. Ako JVST može da identifikuje kiseonik, organske molekule i sintetičke molekule kao što su CFC u atmosferi obližnje egzoplanete, onda znamo da inteligentna civilizacija postoji ili je bila tamo prisutna. To bi bio ogroman korak napred u našem razumevanju života u univerzumu.
