Širom sveta, živice i divlja trava na marginama polja koja su ranije služila kao poluprirodna staništa gutaju se u poljoprivrednu proizvodnju. Dok naučnici sugerišu da su i upotreba pesticida i gubitak staništa štetni za oprašivače, njihov relativni uticaj je nejasan.
Studija objavljena u časopisu Primenjene ekologije. Njegovi nalazi ukazuju na to da poluprirodna staništa igraju važniju ulogu od upotrebe pesticida u poljima pirinča, u nastojanjima da se zaustavi pad raznolikosti oprašivača.
Istraživači su proučavali medonosne pčele (Apis mellifera) i pčelu masonku (Osmia ekcavata) u 20 pirinčanih polja u dolini reke Jangce u Kini.
Dr Ji Zou, vanredni profesor na Univerzitetu Ksi’an Jiaotong-Liverpool (KSJTLU), Kina, koji je zajedno vodio tim, kaže: „Staništa koja se ne uzgajaju su važna za oprašivače u poljoprivrednim poljima jer obezbeđuju osnovne resurse i gnežđenje sajtovi.“
„Iako se uticaj pesticida ne može zanemariti u nastojanjima da se smanji pad raznolikosti oprašivača, naši rezultati sugerišu da bi bilo bolje koncentrisati se na očuvanje polu-prirodnog staništa nego na smanjenje upotrebe pesticida u poljima pirinča.
Jedan od resursa koje ova staništa obezbeđuju je hrana, kaže dr Ksijaoju Ši, prvi autor studije i postdoktorski istraživač na Kineskoj akademiji nauka u Kini.
„Naša studija pokazuje da je u regionima sa nižim procentom pirinčanih polja i više polu-prirodnog staništa bilo više hrane dostupnoj za ženke zidarske pčele da hrane svoje larve“, kaže on.
Tim veruje da je ovo prva studija koja uključuje O. ekcavata, autohtonu vrstu Kine, kao indikator nivoa pesticida i nabavke hrane u poljoprivrednom predelu. Ova vrsta se komercijalno koristi za oprašivanje voćnjaka.
Dr Zou kaže: „Različitost oprašivača u kineskim poljoprivrednim ekosistemima malih gazdinstava je veoma velika, verovatno zbog raznolikog i složenog pejzaža. Zbog toga je očuvanje poluprirodnih staništa u ovim poljoprivrednim sistemima ključno.
„Međutim, uticaj pesticida je i dalje važan faktor. Otkrili smo da pčele imaju veći rizik od izloženosti pesticidima u intenziviranijem polju pirinča“, kaže dr Zou.
„Mnogi aspekti su i dalje slabo shvaćeni. Potrebno nam je dugoročno praćenje populacija oprašivača i njihove izloženosti pesticidima kako bismo bolje informisali o naporima za očuvanje.“
