Istraživači u MRC Brain Netvork Dinamics Unit u Oksfordskom odeljenju za kliničke neuronauke Nuffield otkrili su novi neuronski mehanizam u hipokampusu, koji sprečava formiranje novih „fleksibilnih“ sećanja usled „robustnog“ pamćenja iz prošlosti.
Rad „Organizovanje strukture koaktivnosti hipokampusa od robusne do fleksibilne memorije“ objavljen je u časopisu Nauka.
Sećanja utiču na naše svakodnevne radnje i usmeravaju naše ponašanje. Međutim, kada se formiraju nova sećanja, ona se ne prave na praznom listu, već na pozadini naših prethodnih iskustava. Dakle, šta ako uzastopna sećanja ispoljavaju suprotne zahteve na mozak? Na primer, može li robusna memorija prethodnog istaknutog događaja sprečiti pojedinca da formira novu srodnu memoriju koja bi zahtevala fleksibilno ažuriranje?
Istraživači u laboratoriji Dupret koristili su „kondicioniranje u kontekstu hrane“ da treniraju miševe tokom nekoliko dana da steknu robusnu kontekstualnu memoriju nudeći im izbor hrane sa visokim sadržajem masti ili njihovih normalnih peleta za jelo u različitim okruženjima. Zatim su izmerili sposobnost miševa da neprestano prate objekte smeštene u svom okruženju: pamte stare objekte i istražuju nove.
Rezultati su pokazali da miševi sa snažnim pamćenjem hrane sa visokim sadržajem masti nisu uspeli da razlikuju nove objekte smeštene u svom okruženju, pokazujući kako robusna kontekstualna memorija može sprečiti formiranje novih sećanja. Robusno pamćenje regrutuje stalan broj nervnih ćelija, proces zapošljavanja koji kasnije otupljuje formiranje novih fleksibilnih sećanja.
Tim je takođe istakao kako je raznolikost populacije neurona hipokampusa ključna za formiranje svakodnevnih sećanja, uključujući i ona robusna. Struktura obrasca aktivnosti između ovih neurona utiče na to kako se nove informacije čuvaju u memoriji.
Istraživač dr Đuzepe Gava je prokomentarisao: „Otkrili smo da preterano snažna sećanja, podržana hipokampalnim neuronima koji sinhronizuju svoju aktivnost poput pevača koji recituju melodiju, nisu podložna ažuriranju novim informacijama. Poput pevača koji su previše uronjeni u melodiju koju nose, ne mogu da pokupe nove melodije“.
Kombinacija nalaza sugeriše kompromis između robusnih i fleksibilnih memorijskih računanja, objašnjavajući zašto se pojedinci mogu boriti da prilagode svoje ponašanje u određenim situacijama zbog jakih kontekstualnih sećanja koja utiču na sadašnjost.
Profesor David Dupret je zaključio: „Mehanizam opisan u ovoj studiji naglašava važnost istraživanja načina na koji nervne ćelije sarađuju da bi podržale moždane funkcije. Ovde otkrivamo ćelijske osnove interferencije između sećanja sa različitim zahtevima. Ovo je od značaja za budući istraživački rad koji istražuje kako ublažiti efekte patoloških sećanja“.
