Međunarodni tim istraživača predvođen botaničarima sa Univerziteta u Beču, Austrija, analizirao je morfološki diverzitet fosilizovanog cveća i uporedio ga sa raznovrsnošću živih vrsta. Otkrili su da su cvetne biljke već proizvele veliki broj različitih tipova cveća ubrzo nakon njihovog pojavljivanja u periodu krede, a ova najranija cvetna raznolikost bila je veća od današnje.
Sa najmanje 300.000 vrsta, cvetne biljke (kritosemenčice) su daleko najveća grupa biljaka koja danas živi. Prvi put su se pojavili pre najmanje 140 miliona godina, kada su dinosaurusi lutali Zemljom.
Poslednjih decenija otkriveno je i opisano mnogo fosilizovanih cvetova iz različitih geoloških perioda, dajući nam uvid u prošlost. Ali kako se ova prošla raznolikost može porediti sa sadašnjom? I — šta se desilo sa morfologijom cveta tokom vremena?
Međunarodni istraživački tim sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika, Botaničke bašte u Sidneju, Australija, i Univerziteta u Beču, Austrija, pozabavio se upravo ovim pitanjima — i pronašao odgovore.
Za ovu studiju, istraživači su ispitali 30 cvetnih karakteristika u 1.201 živoj i 121 fosilnoj angiospermi da bi izmerili cvetnu raznolikost i istražili obrasce cvetne evolucije tokom vremena i među linijama.
„Interesantno je da se pokazalo da se cveće iz rane krede u proseku više razlikovalo jedno od drugog od današnjeg cveća, iako danas na Zemlji postoji mnogo više vrsta cvetnih biljaka“, objašnjava Marion Chartier iz Odeljenja za botaniku i istraživanje biodiverziteta na univerziteta u Beču.
„Naši rezultati su fascinantni jer znamo samo relativno mali broj cveća iz rane krede, ali ovaj mali broj je pokazao više varijabilnosti od hiljadu živih vrsta koje su uzorkovane za studiju“, Andrea Lopez, ko-vodeći autor sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika, dodaje.
Sličan evolucioni obrazac, sa visokim stepenom morfološke raznovrsnosti u vreme kada je broj vrsta bio relativno mali, poznat je i kod nekoliko grupa životinja (npr. dinosaurusa ili riba).
„Za cvetne biljke, jedno od mogućih objašnjenja za ovaj obrazac je da kada je grupa prvi put evoluirala, cvetna organizacija je bila fleksibilnija i da su nove vrste cveća mogle lakše da evoluiraju. Ova fleksibilnost je možda omogućila cvetnim biljkama, u roku od nekoliko miliona godina od njihovog nastanka, da se prilagode različitim životinjama koje su oprašivale njihove cvetove i raspršile njihove plodove“, objašnjava dr Marija fon Baltazar sa Univerziteta u Beču.
Prikupljanje ogromnog skupa podataka o cvetnim osobinama potrebnim za ovu studiju omogućio je projekat eFLOVER, kojim su koordinirali Herve Saukuet iz Botaničke bašte u Sidneju i Jurg Schonenberger sa Univerziteta u Beču.
„Naše analize jasno pokazuju da morfološka raznolikost date grupe ne mora nužno biti u korelaciji sa bogatstvom vrsta te iste grupe. Zapravo, neke od najbogatijih vrstama grupa cvjetnica, kao što su orhideje i porodica tratinčica, uspjele su da proizvede hiljade vrsta uz održavanje iste cvetne organizacije“, navodi Šenenberger.
Ali rana raznolikost u morfologiji cveća nije bila jedino fascinantno otkriće. Istraživači su takođe pokazali da su određene kombinacije karakteristika teoretski moguće, ali očigledno nikada nisu nastale evolucijom. Istovremeno, neke posebno uspešne vrste cveća nastale su nezavisno nekoliko puta.
„Uzbuđeni smo ovim rezultatima“, objašnjava dr Susana Magallon sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika. „Naša studija otvara novu perspektivu i jasno pokazuje da su fosili ključni za razumevanje evolucije cveća.“
