Stene koje je rover Kjuriositi ispitao u drevnom, dugo osušenom koritu jezera na Marsu, otkrile su uslove koji su verovatno bili naseljivi pre više milijardi godina.
Tamo, u stenama na krateru Gale, Curiositi je pronašao iznenađujuću količinu oksida mangana – minerala koji se obično nalazi u jezerima na Zemlji zbog visoko oksidirajućih uslova u njima, što uzrokuje da se kristali mangana formiraju u prisustvu kiseonika.
Njegovo otkriće na Marsu u tako velikim količinama sugeriše da su možda slični uslovi postojali u krateru Gale, kada je bio ispunjen vodom u eonima prošlih vremena.
„Na Zemlji se ove vrste naslaga dešavaju sve vreme zbog visokog sadržaja kiseonika u našoj atmosferi koji proizvodi fotosintetski život, i od mikroba koji pomažu u katalizaciji tih reakcija oksidacije mangana“, objašnjava geohemičar Patrik Gasda iz Nacionalne laboratorije Los Alamosa.
„Na Marsu nemamo dokaza za život, a mehanizam za proizvodnju kiseonika u Marsovoj drevnoj atmosferi je nejasan, tako da je zaista zbunjujuće kako je oksid mangana ovde formiran i koncentrisan. Ovi nalazi ukazuju na veće procese koji se dešavaju u Marsovcu atmosfere ili površinske vode i pokazuju da je potrebno više posla da se razume oksidacija na Marsu.“
Mangan oksid je čest i obilan ovde na Zemlji, i zamršeno uključen u biološke procese. On je esencijalni mineral za nekoliko ljudskih bioloških procesa, ali skoro ceo život na Zemlji zahteva mangan iz nekog ili drugog razloga.
Postoje čak i bakterije koje se za energiju oslanjaju na oksidaciona stanja mangana, a njihovo prisustvo može ubrzati proces oksidacije.
Na Marsu sada nema puno kiseonika koji pluta okolo, i sigurno nismo pronašli nikakve dokaze o živim bakterijama, pa kako je tačno kako je mangan visio tamo u sedimentnim stenama na obalnim naslagama u količinama uporedivim sa Zemljinim… kao okruženje nije jasno.
Gasda i njegove kolege su pažljivo proučavali mangan kako je analizirao Curiositi’s ChemCam, koji koristi laser za isparavanje minerala, a zatim analizira svetlost da bi odredio njihov sastav. Zatim su istraživači istraživali različite mehanizme za taloženje mangana u jezeru kratera Gale: padavine iz jezerske vode ili iz podzemnih voda kroz porozni pesak.
Svi mehanizmi zahtevaju prisustvo visoko oksidirajućih uslova, a nakon što su prošli kroz opcije, istraživači su zaključili da bi najverovatniji scenario bio taloženje oksida mangana duž obale jezera u prisustvu atmosfere bogate kiseonikom.
Ovo je još jedan dokaz, kažu oni, o dugovečnom i naseljivom jezerskom okruženju u drevnom krateru Gale na Marsu, jer može proći hiljade godina da se formira mangan oksid, u zavisnosti od nivoa kiseonika.
Odakle je došao taj kiseonik je još jedno pitanje na koje ostaje neodgovoreno, iako je moguće da su udari meteorita u ranoj istoriji Marsa mogli osloboditi kiseonik iz površinskih naslaga leda.
Ipak, nalazi nude primamljivu perspektivu za traženje tragova drevnog života na crvenoj planeti. Oksidacija posredovana mikrobom možda je ostavila biosignature i organske materije u stenama koje sadrže mangan. Perseverance, koja trenutno istražuje isušeno okruženje delte, mogla bi ih tražiti na svojim putovanjima, kažu istraživači.
„Okruženje jezera Gale, kako ga otkrivaju ove drevne stene, daje nam prozor u životnu sredinu koja izgleda iznenađujuće slično mestima na Zemlji danas“, kaže planetarni naučnik Nina Lanza iz Nacionalne laboratorije Los Alamos.
„Minerali mangana su uobičajeni u plitkim vodama sa kiseonikom koje se nalaze na obalama jezera na Zemlji, i neverovatno je pronaći takve prepoznatljive karakteristike na drevnom Marsu.
