Zašto muzika postoji? Neki istraživači veruju da je muzika toliko rasprostranjena u ljudskim kulturama jer okuplja ljude. Teorija je da su tokom evolucije ljudske grupe koje su bile muzičke bolje radile zajedno, i stoga je muzika možda nudila prednost za opstanak.
Ova teorija je podržana istraživanjem objavljenim 2020. koje sugeriše da zajedničko kretanje čini da se ljudi više vole i veruju jedni drugima i bolje sarađuju.
Istraživač Dana Svarbrick je želela da dalje istraži ovu temu. U nekoliko studija ispitivala je iskustva i ponašanje publike na koncertima. Nedavno je završila doktorsku tezu u RITMO Centru za interdisciplinarna istraživanja ritma, vremena i pokreta, Univerziteta u Oslu. „Moje istraživanje sugeriše da su koncerti uživo zaista mesta za društveno povezivanje“, kaže ona.
U petak, 1. decembra, Dana Svarbrick će odbraniti svoju disertaciju „Biti u koncertu: emocije publike, pokret i društvena povezanost“.
U studiji objavljenoj u časopisu Muzika & Nauka, Svarbrick i njegov kolega su ispitali kako je publika doživela koncert Danskog gudačkog kvarteta. Od učesnika studije, 91 je sedeo u publici, a njih 32 je pratilo koncert dok se prenosio uživo.
Nakon svakog muzičkog dela, kroz kratke ankete merena su iskustva publike. Pitali su ih da li se osećaju povezanim sa muzičarima i publikom i o intenzitetu njihovih emocija strahopoštovanja i osećaju dirnutosti.
Sopstveni pametni telefoni publike bili su okačeni na grudi i korišćeni za merenje njihovog ponašanja snimanjem njihovog kretanja.
Bilo da su se osećali dirnuto ili zadivljeno kada su čuli muziku, bilo je isključivo u vezi sa muzičkim delom koje se pušta, a ne o tome šta ljudi oko njih rade ili da li su sedeli u sali ili gledali koncert uživo.
Međutim, kada je u pitanju povezanost, kontekst slušanja i ponašanje ostalih članova publike bili su važni:
„Videli smo da se publika u sali osećala više povezano sa ostalim članovima publike nego sa onima koji su pratili koncert uživo. Međutim, obe grupe su se osećale podjednako povezano sa muzičarima koji su izvodili koncert“, kaže Svarbrik.
Učesnici koji su sedeli u sali izrazili su jači osećaj povezanosti sa ostalim članovima publike tokom muzičkih komada gde su se kretali na očekivane načine uz muziku. To je važilo bez obzira da li su se mnogo kretali, kao tokom narodne muzike, ili su sedeli veoma mirno, kao kada su izvođeni komadi Betovena i Šnitkea.
„Naša merenja sugerišu da se publika na klasičnim koncertima prilagođava muzici i okruženju oko sebe, a u stvari, mirno sedenje je način na koji pokazuje da je angažovan. Ovo stvara isto toliko kohezije kao kada ste deo grupe koja se mnogo kreće. “, kaže Svarbrick.
Što je publika mirnije sedela kao odgovor na ono što se dešavalo u klasičnim muzičkim delima, to su članovi publike osećali čvršću povezanost jedni sa drugima.
„Nalazi sugerišu da upravo čin kretanja kako muzika sugeriše, odnosno prilagođavanje žanru i muzička saradnja, stvara osećaj pripadnosti.
Svarbrick je počela da radi na svom doktoratu. šest meseci pre nego što je COVID-19 udario. Kao rezultat toga, proučavala je i koncerte koji su se prenosili uživo na IouTube-u, Zoom-u, kao i koncerte predstavljene u virtuelnoj realnosti (VR).
U okviru nove oblasti „pandemuzikologije“, ispitala je razlike između koncerata koji se prenose uživo i koncerata koji su bili unapred snimljeni. Dok su koncerti koji su prenosili uživo pružali jači osećaj povezanosti sa spoljnim svetom od snimljenih koncerata, nije bilo razlike u tome koliko su učesnici bili dirnuti muzikom.
U drugoj studiji, Svarbrick i kolege su otkrili da su učesnici koji su nosili VR slušalice prijavili jači osećaj fizičkog prisustva i veću povezanost sa umetnikom od onih koji su pratili koncert putem redovnog livestreama na IouTube-u.
Međutim, generalno gledano, umetnici su uspeli da ostvare dobru vezu sa publikom i kada je publika bila prisutna i kada su koncerte gledali digitalno.
„Iako sada ponovo možemo fizički da prisustvujemo koncertima, još uvek ima strimovanih koncerata. Iako je veća verovatnoća da će fizički koncerti pružiti osećaj povezanosti sa publikom, čini se da umetnici i dalje mogu da koriste digitalne koncerte za povezivanje sa publikom širom sveta, “ kaže Svarbrick.
Ipak, koncertna iskustva na kojima ste fizički prisutni su posebna, ističe ona.
„Čini se da ovi koncerti stvaraju najjače veze među ljudima. Naše studije takođe sugerišu da nam iskustva sa fizičkim koncertima češće daju osećaj apsorpcije u muziku i najbolje muzičko iskustvo.“
Svarbrick smatra da postoji potreba za više istraživanja u ovoj oblasti.
„Da li je, na primer, slučaj da koncerti mogu da stvore osećaj pripadnosti čak i među ljudima koji dolaze iz veoma različitih sredina ili društvenih slojeva? Još ne znamo, i radujem se što ću to dalje istražiti“, kaže ona.
