Genetski sastav legendarnog australijskog crnog labuda (Cignus atratus) čini ga izuzetno ranjivim na viruse kao što je ptičiji grip, izvještavaju istraživanja sa Univerziteta Kvinslend.
Smatra se da je pretnja toliko ozbiljna da bi mogla u potpunosti da uništi ovu vrstu.
Ovo otkriće dolazi nakon što je karakteristični genom ptice sekvencioniran po prvi put 2021.
Obično bi ovo dostignuće bilo nešto za slavlje iz naučne perspektive – ali poređenje sa blisko povezanim belim labudovima na severnoj hemisferi otkrilo je da određeni ključni imuni geni nedostaju u njegovoj DNK.
To će verovatno biti, barem delimično, sve do načina na koji je crni labud geografski izolovan. Ove životinje nisu imale istu izloženost patogenima koji se nalaze izvan jugoistočne i jugozapadne Australije, područja u kojima prvenstveno živi i razmnožava se.
„[B]labudovi su izuzetno osetljivi na visoko patogenu ptičju influencu – HPAI koja se često naziva ptičjim gripom – i mogu da uginu od nje u roku od tri dana“, kaže mikrobiolog Kirsti Šort sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.
„Naši podaci sugerišu da je imuni sistem crnog labuda takav da bi, ukoliko bi se bilo koja virusna infekcija ptica uspostavila u svom prirodnom staništu, njihov opstanak bio u opasnosti.
Tim je koristio moćan kompjuterski softver da uporedi gene crnog labuda sa blisko srodnim labudom nemim (Cignus olor), koji se nalazi na severnoj hemisferi. U potrazi za razlikama upoređeno je ukupno desetine hiljada gena.
Otkriveno je da se klasa proteina iz porodice receptora 7 (TLR7) ne aktivira kako bi trebalo. Ovi delovi genoma su povezani sa zaštitom od ptičjeg gripa i drugih patogena.
Drugim rečima, gen za zaštitu od virusa ptičijeg gripa je tu, samo se ne uključuje kada je potrebno – i to stavlja crnog labuda u opasnost.
Tim je takođe identifikovao neregulisani inflamatorni odgovor na infekciju koji bi mogao biti opasan.
„Trenutno nemamo HPAI u Australiji, ali se proširio iz Azije u Severnu Ameriku, Evropu, Severnu Afriku i Južnu Ameriku. Kada je uveden na nove lokacije, kao što su Čile i Peru, hiljade divljih morskih ptica su nestale, “ kaže Short.
Tokom svog istraživanja, autori studije su takođe identifikovali još jedan gen – SLC45A2 – koji bi mogao biti odgovoran za to što su crni labudovi crni, a ne beli.
U stvari, kako mutacije ovog gena dovode do gubitka pigmenta – isti gen je ranije bio povezan sa albinizmom kod ljudi – to sugeriše da je beli labud novija varijanta, a da su labudovi predaka obe vrste bili crni.
Dobra vest je da će saznanje više o ranjivosti ovih ptica pomoći u naporima da se one zaštite. Bilo kroz selektivni uzgoj, bilo kroz tretmane imunoterapije, ovaj TLR7 jaz u imunološkoj odbrani mogao bi se popuniti.
Trenutno, crni labud je jedna od vrsta za koje su zaštitnici prirode najmanje zabrinuti, sa populacijom od milion ljudi širom sveta. Međutim, ovi brojevi bi se mogli drastično promeniti u kratkom vremenskom periodu.
„Rizik za jednu od najjedinstvenijih i najlepših ptica Australije je veoma stvaran, i moramo biti spremni ako se nadamo da ćemo je zaštititi“, kaže Šort.
