Fizičari iz Prinstonske laboratorije za fiziku plazme (PPPL) sproveli su eksperiment koji je uspešno replicirao jedan od najekstremnijih astrofizičkih procesa u manjoj skali. Kolimirani mlazovi stvoreni u laboratoriji podsećaju na one koji izbijaju iz beba zvezda i hrane crne rupe. Iako su ovi mlazovi daleko manji i slabiji od onih u svemiru, rezultati su otkrili važnu nestabilnost plazme koja može pružiti uvid u formiranje i lansiranje ovih erupcija u svemiru.
Astrofizički mlazovi, dugi i uski tokovi plazme, predstavljaju misteriju. Nastaju kada se crne rupe hrane, gde se materijal ubrzava duž linija magnetnog polja do polova, gde se lansira u mlazu. Iako se sličan mehanizam smatra prisutnim kod beba zvezda, detalji formiranja mlazova i dalje su nedovoljno razjašnjeni.
Tim predvođen fizičarkom PPPL Sofijom Malko identifikovao je mogući mehanizam interakcije između magnetnih polja i plazme. Korišćena je tehnika protonske radiometrije za mapiranje obrazaca u magnetnom polju plazme, pri čemu je plazma stvorena laseroom na tankom plastičnom disku. Magnetna polja su primorana da formiraju strukture pod uticajem plazme, što je dovelo do formiranja kolimiranog mlaza.
Tokom eksperimenta primećeno je izbočenje magnetnog polja pod pritiskom plazme, stvarajući mehuriće i peni na ivicama plazme. Ovaj fenomen, poznat kao magneto-Rejli-Tejlorova nestabilnost, predstavlja značajan korak ka boljem razumevanju interakcije plazme i magnetnih polja.
Ovo zapažanje ima šire implikacije, ne samo na astrofiziku već i na oblast fuzionih reaktora koji mogu pružiti čistu i efikasnu energiju u budućnosti. Razumevanje mehanizama delovanja plazme unutar magnetnih polja pomaže u razvoju tehnologija za rešavanje energetskih izazova.
