Klimatske promene više nisu daleka pretnja; one su već ovde i izazivaju bez presedana krize širom sveta. Ove godine, reč „bez presedana“ postala je uobičajena u izveštajima o ekstremnim vremenskim uslovima, uključujući tropske oluje koje se brzo intenziviraju, kao što su uragan Helene na istoku Sjedinjenih Država i supertajfun Jagi u Vijetnamu.
Osim toga, neviđeni požari u Kanadi uništili su gradove, dok su suše bez presedana u Brazilu isušile ogromne reke i ostavile rečna korita prazna. Tokom ovogodišnjeg hadža u Meki, temperature su prešle 50°C, što je dovelo do smrti najmanje 1.300 hodočasnika.
Novi izveštaj o stanju klime za 2024. godinu, koji su pripremili međunarodni naučnici, predstavlja oštro upozorenje o sve intenzivnijoj klimatskoj krizi. Čak i ako vlade ispune svoje ciljeve smanjenja emisija, svet bi mogao doći do 2,7°C zagrevanja – gotovo duplo više od cilja Pariskog sporazuma od 1,5°C.
Naša analiza 35 vitalnih znakova Zemlje pokazuje da je čak 25 njih dostiglo rekordne nivoe. Ovi alarmantni podaci ukazuju na to da su ljudske civilizacije, koje su se razvijale u benignim klimatskim uslovima poslednjih 10.000 godina, sada suočene sa uslovima koji bi mogli biti opasniji nego ikada pre.
Izveštaj takođe ističe kontinuirani porast emisija fosilnih goriva, uprkos godinama upozorenja naučnika. Dok je upotreba obnovljivih izvora energije, poput vetra i sunca, u porastu, potrošnja fosilnih goriva i dalje prevladava, što dodatno gura planetu ka opasnim nivoima zagrevanja.
Svetski lideri će se sledećeg meseca okupiti u Azerbejdžanu na godišnjim pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi (COP 29), gde će biti potrebne hitne i snažne akcije. Bez jačih politika, klimatske promene će se nastaviti pogoršavati, donoseći sa sobom sve ekstremnije vremenske uslove.
Kako bi se sprečile katastrofalne posledice, neophodno je smanjiti upotrebu fosilnih goriva, uspostaviti globalnu cenu ugljenika i hitno smanjiti emisije metana. Osim toga, neophodno je promovisati prirodna klimatska rešenja, kao što su pošumljavanje i zaštita kritičnih područja poput Amazona.
S obzirom na to da manje bogate zemlje najmanje doprinose globalnim emisijama, ali su najviše pogođene klimatskim katastrofama, bogatije zemlje moraju pružiti finansijsku i tehničku pomoć kako bi se prilagodile klimatskim promenama.
Na međunarodnom planu, lideri moraju učiniti više da ojačaju svoje klimatske obaveze i smanje zavisnost od fosilnih goriva. Bez drastičnih promena, svet je na putu da dostigne približno 2,7°C zagrevanja u ovom veku, što će doneti katastrofalne posledice.
Iako klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju, globalna zajednica još uvek ima priliku da deluje. Uzimajući u obzir smanjenje emisija, jačanje prirodnih klimatskih rešenja i rad na klimatskoj pravdi, moguće je izbeći najgore posledice klimatskih promena.
