Naučnici su upozorili da je čovečanstvo „na pragu“ potencijalnog gubitka do polovine svojih budućih lekova jer se toliko biljnih vrsta suočava sa izumiranjem.
Skoro polovina svih onih koji cvetaju je ugrožena, što iznosi preko 100.000, dok se veruje da je oko 77% svih onih koje nauka još uvek ne opisuje ugroženo.
U nekim slučajevima izumiru između vremena prvog otkrića i kada su katalogizirani, što u proseku traje oko 16 godina.
Glavni uzrok ovih izumiranja je gubitak staništa, kao što je krčenje šuma ili izgradnja brana koje poplavljuju riječna područja dalje uzvodno.
Klimatske promene su „sigurno na pomolu“, rekla je analitičarka za zaštitu prirode Matilda Braun, ali je mnogo teže izmeriti kao pretnju.
Braun je među istraživačima u Kraljevskoj botaničkoj bašti, Kju, u londonskoj opštini Ričmond, koji su objavili ove nalaze u novom izveštaju pod nazivom Stanje svetskih biljaka i gljiva.
Oni pozivaju da se sve novoopisane vrste tretiraju kao ugrožene osim ako se ne dokaže suprotno.
Braun je objasnio: „gledamo preko 100.000 vrsta koje su ugrožene — to je više od ukupnog broja vrsta sisara, ptica, gmizavaca, riba, svih naših kičmenjaka zajedno“.
„A kada uzmemo u obzir da devet od 10 naših lekova potiče iz biljaka, ono što potencijalno gledamo u bure je gubitak do polovine svih naših budućih lekova.
„Dakle, ovo nije samo veliki broj ako ste biljka. To je veliki broj u smislu potencijalnih uticaja na čovečanstvo.“
Mnoge novoopisane vrste su podložne izumiranju jer su specifične za samo jedan region ili se nalaze u područjima koja su jako obeležena od strane ljudi.
Brojne „tamne tačke“ znanja postoje širom Amazonije, Indije, Kine, tropske jugoistočne Azije i delova Bliskog istoka gde su sukobi, težak teren i nedostatak finansiranja učinili izazovnim za istraživanje botaničara.
Preko 200 naučnika iz 102 institucije u 30 zemalja širom sveta doprinelo je Kjuovom izveštaju, koji uključuje Svetsku kontrolnu listu vaskularnih biljaka, najpotpuniji zapis poznatih biljnih vrsta, koji sadrži preko 350.000 imena.
Rafeal Govaerts, koji je proveo 35 godina sastavljajući ovu listu, rekao je da sledi san Čarlsa Darvina da vidi zabeleženu svaku biljnu vrstu na Zemlji.
Moraće da se stalno ažurira jer se svake godine zvanično opisuje oko 2.500 novih vrsta, a to isključuje gljive, jedan od najmanje shvaćenih delova prirodnog sveta.
Mikolozi — oni koji proučavaju gljive — procenjuju da postoji oko 2,5 miliona vrsta, od kojih je ukupno 155.000 katalogizovano.
Aleksandar Antoneli, profesor i direktor nauke u Kjuu, rekao je: „Mi znamo više o površini Marsa nego što znamo o gljivama na ovoj planeti.
Prema trenutnoj stopi naučnog opisa, bilo bi potrebno 750 do 1.000 godina da se katalogizuju sve vrste gljivica, kažu istraživači, koji veruju da bi sekvenciranje DNK i proučavanje molekularnih podataka moglo pomoći da se ovo ubrza.
Otkako je pandemija koronavirusa počela 2020. godine, naučnici su opisali 10.200 novih gljivičnih vrsta i više od 8.600 vrsta biljaka, jer im je izolacija dala više vremena da prebrode zaostale pronađene, ali neklasifikovane primere.
Antoneli je rekao da se nada da će istraživanje ohrabriti kreatore politike da uzmu u obzir biljke i gljive kada biraju područja za zaštitu kao deo međunarodnog cilja zaštite 30 odsto planete do 2030. godine, a ne da se fokusiraju samo na životinje.
Antoneli je rekao, „pošto biljke i gljive predstavljaju kamen temeljac svih ekosistema ljudskog života, apsolutno mislimo da one moraju biti deo tog procesa identifikacije 30k30—područja koja su najvažnija za raznovrsnost biljaka i gljiva“.
