Čudne varijacije u različitim merenjima površine planete otkrile su periodične oscilacije duboko u Zemljinom srcu.
Proučavajući sitne promene dužine Zemljinog dana i kretanja Zemljinih polova, tim koji predvode geonaučnici Jačong An i Hao Ding sa Univerziteta Vuhan utvrdio je da se unutrašnje jezgro Zemlje njiše sa periodičnošću od 8,5 godina.
Ovo je, zauzvrat, otkrilo nagib između unutrašnjeg jezgra i plašta od samo 0,17 stepeni, što sugeriše da je unutrašnje jezgro Zemlje gušće na severozapadnoj hemisferi – čudan fenomen koji smo videli u seizmološkim podacima.
Ovo otkriće moglo bi da promeni način na koji razumemo unutrašnje funkcionisanje našeg sveta. Neka geodinamička istraživanja pretpostavljaju mnogo veći nagib, oko 10 stepeni; novo merenje nam daje novi alat za tumačenje površinskih manifestacija ponašanja u jezgru planete.
Unutrašnjost Zemlje je puna aktivnosti koje jedva razumemo. Znamo da je naša planeta slojevita, poput razbijača čeljusti ili sfernog sloja kolača; i da se, prema centru, uzburkava i valja od rastopljenog kamena i metala koji postaje gušći i teži što dublje idete.
U centru je jezgro, sfera od rastopljenog metala; a u centru jezgra je unutrašnje jezgro, vruća, gusta kugla od čvrstog gvožđa prečnika oko 2450 kilometara (1520 milja), malo veća od veličine Plutona.
Unutrašnje jezgro je srce naše planete na više načina. Dok se polako hladi i raste, oslobađa toplotu, za koju se smatra da značajno doprinosi dinamu koji se vrti u spoljašnjem jezgru.
Ovo je rotirajuća, konvektivna, provodna tečnost koja pretvara mehaničku energiju u magnetnu, stvarajući magnetno polje koje štiti našu planetu od zračenja, atmosferskog bekstva i sunčevog vetra.
Dakle, naučnici su prilično zainteresovani za jezgro, unutrašnje jezgro i sve male hirovite i anomalije koje bi mogle da utiču na nas male ljude koji se šunjamo po površini.
Pošto ne možemo da idemo dole da ga direktno merimo, moramo se osloniti na indirektna merenja, zasnovana na stvarima koje možemo da posmatramo na površini.
Skloni smo da smatramo da je period rotacije fiksan, pri čemu se naša planeta potpuno okreće svakih 23 sata, 56 minuta i 4,0916 sekundi svakog dana u godini.
Ali zapravo postoje zaista male varijacije koje generišu promene koje se dešavaju unutar planete. Na primer, istraživanje objavljeno prošle godine pokazalo je da Zemljino jezgro menja pravac svoje rotacije svakih šest godina, što se manifestuje kao promena u dužini dana.
U 2019. godini, tim naučnika predvođen Dingom primetio je drugačiju periodičnost u načinu na koji se Zemljini polovi kreću. Zemljini polovi se uvek pomeraju na veoma izražene načine, i postoji nekoliko različitih razloga za to, što rezultira nekim prilično čudnim ponašanjem.
Ali 2019. Ding i ko. primetili malo, otprilike 8,7-godišnje kretanje za koje su mislili da bi moglo da predstavlja kolebanje u unutrašnjem jezgru Zemlje.
An i Ding su pratili ovo otkriće tražeći promene u Zemljinoj rotaciji koje podržavaju istu periodičnost. I našli su ga. Pažljivim merenjem svakog signala, mogli su da mapiraju unutrašnje osnovne osobine koje bi proizvele ove pojave.
Unutrašnje jezgro, otkrili su, nagnuto je u odnosu na Zemljin omotač za 0,17 stepeni. Drugim rečima, osa rotacije unutrašnjeg jezgra i osa rotacije omotača nisu sasvim usklađene. Ovo proizvodi ‘kolebanje’ za koje su izračunali da je bliže 8,5 godina, pošto se dve sfere rotiraju oko neznatno različitih ose.
Izmereni signali su takođe u skladu sa oštrijom promenom gustine od očekivane na granici između unutrašnjeg i spoljašnjeg jezgra. A čini se da unutrašnje jezgro ima nehomogenu gustinu, pri čemu je jedna hemisfera gušća od druge.
Ove karakteristike bi mogle da igraju ulogu u načinu na koji se tečno spoljašnje jezgro vrti i rotira, i na taj način generiše Zemljino magnetno polje.
Međutim, čini se da se u našem planetarnom jezgru dešava mnogo više nego što trenutno shvatamo. Kako se naši instrumenti i tehnike poboljšavaju, sve što možemo da uradimo je da nastavimo da proučavamo čudne efekte koje skrivene aktivnosti imaju na spoljašnjost sveta.
