Više muškaraca nego žena ima dijagnozu Parkinsonove bolesti. Razlog zašto je i dalje praćen velikim znakom pitanja, ali polna razlika je ipak sve veća oblast interesovanja istraživača.
Grupa istraživača sa Univerziteta Arhus, predvođena profesorkom Marinom Romero-Ramos, možda je pronašla jedan od delova ove slagalice.
U članku koji je nedavno objavljen u npj Parkinsonovoj bolesti, istraživači su rasvetlili specifični receptor nazvan CD163, protein koji se uglavnom eksprimira u fagocitnim ćelijama imunog sistema krvi. Protein je uključen u imuni odgovor tokom neurodegenerativnog procesa povezanog sa agregacijom a-sinukleina kod Parkinsonove bolesti, i čini se da igra specifičnu i zaštitnu ulogu u odbrani organizma od oštećenja povezanih sa bolešću.
„Naša studija sugeriše da je CD163 uključen u mehanizam koji kontroliše ulazak limfocita u mozak tokom neurodegeneracije“, objašnjava Romero-Ramos.
Najinteresantnije, čini se da protein ima neuroprotektivnu ulogu posebno relevantnu kod žena.
Nalazi tako daju novi uvid u polne razlike povezane sa Parkinsonovom bolešću i sugerišu da bi neki od odgovora mogli biti izraženi u sistemu zaštite tela.
„Smatramo da su polne razlike uočene u riziku od razvoja PD, veće kod muškaraca, kao i dispariteti u prezentaciji bolesti među polovima mogu biti posledica razlika u imunološkom odgovoru“, objašnjava Romero-Ramos.
Ova studija pruža dokaze da povećana ekspresija CD163 kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću može biti kompenzacioni mehanizam koji ima za cilj zaštitu neurona – posebno kod žena. Romero-Ramos se nada da će studija povećati fokus istraživanja i na imunološki sistem i na uključivanje polnih razlika u bolest
