Astronomi su pronašli svih osam glavnih planeta do 1846. Ali to nas ne sprečava da tražimo još. U proteklih 100 godina, pronašli smo manja udaljena tela koja nazivamo patuljastim planetama, što je ono u šta sada klasifikujemo Pluton.
Otkriće nekih od ovih patuljastih planeta dalo nam je razloga da verujemo da nešto drugo možda vreba na periferiji Sunčevog sistema.
Postoji dobar razlog zašto astronomi provode stotine sati pokušavajući da lociraju devetu planetu, zvanu „Planeta devet“ ili „Planeta Ks“. A to je zato što Sunčev sistem kakav poznajemo nema smisla bez njega.
Svaki objekat u našem Sunčevom sistemu kruži oko Sunca. Neki se kreću brzo, a neki sporo, ali svi se kreću pridržavajući se zakona gravitacije. Sve sa masom ima gravitaciju, uključujući tebe i mene. Što je nešto teže, to ima veću gravitaciju.
Gravitacija planete je toliko velika da utiče na to kako se stvari kreću oko nje. To je ono što mi zovemo njeno „gravitaciono privlačenje“. Zemljina gravitaciona sila je ono što drži sve na zemlji.
Takođe, naše Sunce ima najveću gravitaciju od bilo kog objekta u Sunčevom sistemu, i to je u osnovi razlog zašto planete kruže oko njega.
Kroz naše razumevanje gravitacionog privlačenja dobijamo najveći trag za moguću Planetu Devet.
Kada pogledamo zaista udaljene objekte, kao što su patuljaste planete iza Plutona, otkrivamo da su njihove orbite pomalo neočekivane. Kreću se po veoma velikim eliptičnim (ovalnim) orbitama, grupisane su zajedno i postoje na nagibu u poređenju sa ostatkom Sunčevog sistema.
Kada astronomi koriste kompjuter da modeliraju koje su gravitacione sile potrebne da bi se ovi objekti kretali na ovaj način, otkrili su da bi planeta najmanje deset puta veća od mase Zemlje bila potrebna da to izazove.
To je super-uzbudljiva stvar! Ali onda se postavlja pitanje: gde je ova planeta?
Problem koji sada imamo je pokušaj da potvrdimo da li su ova predviđanja i modeli tačni. Jedini način da to uradite je da pronađete planetu devet, što je definitivno lakše reći nego učiniti.
Naučnici širom sveta već dugi niz godina tragaju za vidljivim dokazima o planeti devet.
Na osnovu kompjuterskih modela, mislimo da je planeta devet najmanje 20 puta udaljenija od Sunca od Neptuna. Pokušavamo da ga otkrijemo tražeći sunčevu svetlost koju može da reflektuje – baš kao što Mesec sija od reflektovane sunčeve svetlosti noću.
Međutim, pošto se planeta devet nalazi tako daleko od Sunca, očekujemo da će biti veoma slaba i teško uočljiva čak i za najbolje teleskope na Zemlji. Takođe, ne možemo ga samo tražiti u bilo koje doba godine.
Imamo samo male prozore noći u kojima uslovi moraju biti baš pravi. Konkretno, moramo da sačekamo noć bez Meseca, a na kojoj je lokacija sa koje posmatramo okrenuta ka desnom delu neba.
Ali ne gubite nadu još. U narednoj deceniji biće izgrađeni novi teleskopi i počeće nova istraživanja neba. Možda nam samo daju priliku da dokažemo ili opovrgnemo da li planeta devet postoji.
