Otkriće istraživača povezanih sa McGill-om moglo bi dovesti do efikasnijeg lečenja malarije i drugih parazitskih bolesti.
Kada se miševi usred noći zaraze parazitima koji izazivaju cerebralnu malariju, simptomi bolesti su manje izraženi nego kod onih koji se inficiraju tokom dana, a širenje parazita unutar domaćina je ograničenije, istraživački timovi iz McGill-a Univerzitet, istraživački centar Douglas i istraživački institut Zdravstvenog centra Univerziteta McGill otkrili su.
Malarija je zarazna bolest koju prenose komarci i koja pogađa stotine miliona ljudi širom sveta. Svake godine ubija više od pola miliona ljudi, većinom dece. Cerebralna malarija je najsmrtonosniji oblik bolesti.
Nalazi istraživača imaju potencijal da dovedu do novih praksi lečenja zasnovanih na usklađivanju lekova sa našim cirkadijalnim ritmovima. Rad je objavljen u časopisu iScience .
Cirkadijalni ritmovi se definišu kao fiziološke i bihejvioralne oscilacije sa ciklusima od približno 24 sata, koji odgovaraju Zemljinoj rotaciji, koji opstaju u odsustvu vremenskih znakova iz okruženja. Ovi ritmovi su regulisani glavnim satom u mozgu, kao i satovima koji se nalaze u većini drugih organa i tipova ćelija u celom organizmu.
„Istražili smo kako cirkadijalni ritmovi domaćina i parazita malarije utiču na ozbiljnost bolesti i sposobnost domaćina da se bori protiv parazita“, rekla je Prisila Karvaljo Kabral, nedavna dr McGill. diplomac koji je izveo eksperimente opisane u dve nedavne studije na ovu temu.
Nikolas Čermakjan, direktor Laboratorije za molekularnu hronobiologiju, i odgovarajući autor dve studije, primetio je: „Razlika u odgovoru domaćina na infekciju u zavisnosti od doba dana sugeriše da bi njihovi cirkadijalni ritmovi mogli da utiču na napredovanje bolesti Kako takvi imuni satovi utiču na malariju, ranije se nije razmatralo.“
Kod parazita i njihovih životinjskih domaćina, kao i kod većine živih organizama, mnoge telesne funkcije su pod cirkadijalnom kontrolom. Poznato je, na primer, da umnožavanje parazita malarije unutar crvenih krvnih zrnaca domaćina prati dnevni ritam.
Prethodni rad istog tima je već pokazao da je još jedna ozbiljna parazitska bolest, lajšmanijaza, pogođena časovnicima domaćina: vreme infekcije utiče na replikaciju parazita kao i na imuni odgovor na njega. U novim studijama, otkriveno je da isto važi i za cerebralnu malariju.
„Naši rezultati predstavljaju važan napredak u znanju jer mnogi mehanizmi koji pokreću ritmove osetljivosti na bolesti, posebno parazitske bolesti, ostaju uglavnom nepoznati“, kaže Martin Olivije, direktor Laboratorije za proučavanje interakcije domaćin-parazit, profesor na McGill-ovom odeljenju za mikrobiologiju i imunologiju i koautor dve studije.
