Istraživači sa Odeljenja za medicinske i molekularne nauke Univerziteta Delavare College of Health Sciences igraju ključnu ulogu na globalnoj zdravstvenoj sceni dok istražuju najčešću seksualno prenosivu infekciju (STI) u svetu.
Statistike Centra za kontrolu bolesti pokazuju da 79 miliona Amerikanaca ima humani papiloma virus (HPV). Sa 14 miliona novih infekcija svake godine, 80% žena će dobiti barem jedan tip HPV-a u nekom trenutku svog života, prema Kancelariji za zdravlje žena pri Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga SAD.
Nekoliko sojeva HPV-a uzrokuje rak grlića materice, koji je treći najčešći rak kod žena i drugi najčešći uzrok smrti od raka na globalnom nivou.
Novo istraživanje UD-ovog Odeljenja za medicinske i molekularne nauke (MMSC) potvrdilo je 25 različitih tipova HPV-a koji preovladavaju u Nigeriji. Otprilike polovina tih tipova HPV-a izaziva rak, dok drugi izazivaju polno prenosive bolesti kao što su genitalne bradavice, kaže glavni istraživač Sam Bisvas, profesor medicinskih i molekularnih nauka. Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu Virologi Journal.
Otkriće je omogućeno međunarodnom saradnjom između UD-ovog MMSC odeljenja i dve regionalne nigerijske bolnice koje je pokrenuo alumna UD Ngozi Dom-Čima. Dom-Chima je diplomirala sa doktoratom medicinskih nauka u maju i sada radi kao istraživač u Incite-u.
„U Nigeriji postoji visoka stopa raka grlića materice, a nema mnogo istraživanja o varijantama HPV-a“, rekao je Dom-Čima. „Sada kada je svet postao globalan, ljudi migriraju i prenose bolesti. Varijante koje kruže u Nigeriji, dok se ovde u SAD ne vide, one će na kraju stići ovde.“
Dom-Chima je rođen u Nigeriji i pomogao je u stvaranju ključnog poverenja između UD i lokalnih nigerijskih bolničkih sistema kako bi oni učestvovali u ovom važnom globalnom zdravstvenom istraživanju.
„Kada radite u globalnom zdravstvu, pre nego što uđete u zajednicu da razgovarate, procenite ili započnete program, morate blisko poznavati zajednicu sa kojom radite“, rekao je Dom-Čima. „Ako ne učestvuju u našoj studiji, neće biti rezultata. Pošto sam Nigerijac, uspeo sam da ih uverim da nećemo pogrešno rukovati uzorcima pacijenata i da ćemo se prema njima odnositi s poštovanjem.“
Dom-Chima i Bisvas su zajedno dobili 90 uzoraka grlića materice i proveli šest meseci u obradi uzoraka koristeći sekvenciranje DNK sledeće generacije kako bi identifikovali više tipova HPV-a u uzorcima. Tip-specifična PCR analiza je zatim korišćena za verifikaciju tipova HPV-a koji cirkulišu u Nigeriji. Njihovo istraživanje je pokazalo zapanjujuće visoke stope višestrukih HPV infekcija kod većine pacijenata, sa čak devet tipova HPV-a identifikovanih u jednom uzorku.
Njihovo otkriće 25 preovlađujućih sojeva HPV-a u Nigeriji naglašava potrebu za više vakcina specifičnih za region. Vodeća HPV vakcina, Gardasil-9, štiti samo od devet tipova virusa koji izazivaju rak koji su rasprostranjeni u SAD. Samo šest od 25 tipova HPV-a koji cirkulišu u Nigeriji je sprečeno tom vakcinom.
„Iako je vakcina i dalje veoma efikasna, nije dovoljna za zemlju kao što je Nigerija“, rekao je Bisvas. „Moramo smisliti vakcinu koja je specifična za sojeve koji kruže u određenim zemljama.“
Dom-Chima se nada da farmaceutske kompanije obraćaju pažnju.
„Farmaceutske kompanije moraju shvatiti da ne postoji jedinstveni pristup kada su u pitanju HPV vakcine“, rekao je Dom-Čima. „Moraju da pogledaju podatke iz različitih zemalja i razviju efikasne vakcine specifične za region, jer one koje imamo ne pokrivaju većinu tipova HPV-a koji su trenutno rasprostranjeni u Nigeriji.
Ali razvoj vakcine je skup i to može poslužiti kao prepreka za siromašnije zemlje poput Nigerije.
„Nigerija nema novca da obezbedi vakcinaciju svim ženama“, rekao je Bisvas. „Sa naprednim zdravstvenim sistemima u SAD i Evropi, imamo jaču sposobnost da se borimo protiv HPV-a, raka grlića materice i smrti od raka, ali zemlje poput Nigerije nemaju tu mogućnost. Iako imamo mnogo različitih tipova HPV-a u U SAD, stopa smrtnosti od raka grlića materice je mnogo niža. Infekcije i karcinomi koji se lakše leče u SAD, mogu dovesti do toga da neko umire svakog dana u Nigeriji.“
Pristup vakcinama u Nigeriji je takođe ograničen. Globalno, samo jedna od osam devojčica je vakcinisana protiv HPV-a, prema podacima Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF). UNICEF je ove godine prvi put uveo HPV vakcinu u 52 zemlje, uključujući sedam zemalja. Nigerija je bila jedna od tih zemalja.
Sve dok se ne razviju vakcine specifične za region i ne proširi pristup tim vakcinama, HPV nastavlja da se tiho širi i tiho ubija. Još jedan deo problema – populacije sveta ne testiraju se na SPI.
„Laboratorijski testovi na HPV testiraju samo ograničen broj varijanti visokog i niskog rizika“, rekla je Ester Bisvas-Fis, profesor i predsedavajući MMSC odeljenja i koistraživač u istraživanju. „Hibrid capture, test koji se obično koristi u zdravstvenoj zaštiti žena, prepoznaje 13 tipova HPV-a. Kao i vakcina, ona je dizajnirana da otkrije sojeve za koje je utvrđeno da preovlađuju u SAD, ali neće pokupiti neke od drugih sojeva koji identifikovane su osetljive metode koje se koriste u laboratoriji Bisvas.“
Dok godišnji Papa testovi tokom rutinskih ginekoloških poseta otkrivaju HPV kod žena, za polovinu populacije — muškaraca — ne postoji odobren test za HPV.
„U SAD mnogi nisu svesni značaja problema“, rekao je Bisvas-Fis. „HPV je virus koji se sporo kreće i koji ne pravi razliku između muškaraca i žena. Prethodna istraživanja su povezivala konzumiranje duvana i alkohola sa rakom glave i vrata, ali sada je HPV vodeći uzrok raka glave i vrata u SAD.“
Rak glave i vrata uključuje rak usta, grla, nosa, sinusa, pljuvačnih žlezda i srednjeg uha.
Bisvas ima za cilj da proširi svoje istraživanje na proučavanje HPV-a u drugim zemljama, uključujući SAD; međutim, dobijanje pristanka pacijenata za uzimanje uzoraka može biti izazovno zbog HIPPA. On se nada da će njegovo istraživanje inspirisati druge zemlje da sprovedu sopstvena istraživanja o HPV-u.
„Naučnici u Africi, Aziji i Južnoj Americi bi trebalo da urade slične studije kako bi identifikovali koji tipovi HPV-a preovlađuju tamo da bi pomogli u razvoju vakcine specifičnih za region“, rekao je Bisvas. „Ujedinjene nacije bi takođe mogle da se umešaju i pokušaju da reše ovaj problem.
Tekuća istraživanja u laboratoriji Bisvas takođe se fokusiraju na biologiju HPV-a. Bolje razumevanje biologije virusa moglo bi dovesti do lečenja ili čak, jednog dana, do izlečenja.
„Proveli smo vekove fokusirajući se na to kako da ubijemo bakterije, ali virusi kao infektivni agensi nisu dobili uporedivu pažnju, a mogu biti jednako smrtonosni“, rekao je Bisvas-Fis. „Trenutno možemo samo testirati ljude i vakcinisati ih u nadi da ćemo sprečiti HPV. Bolje razumevanje fundamentalne biologije HPV-a, možemo razviti antivirusne lekove za borbu protiv virusa koji izaziva rak.“
